Reklame:

spanacSpanać (lat. Spinacia oleracea) je jednogodišnja biljka i spada u zeleno zeljasto povrće. Poreklo vodi iz Nepala i Indije, a u Evropu je stigao preko Persije i Kine.

Spanać je sezonsko povrće, proleće-leto, ali se zahvaljujući staklenicima i plastenicima može naći na našoj trpezi skoro cele godine.

Spanać je povrće koje se lako nalazi na našim pijacama i supermarketima u sezoni, kada čuva svoja svojstva tek nekoliko dana, pa se radi dužeg čuvanja obično zamrzava. U smrznutom obliku spanać je dostupan tokom cele godine. Kada ga spremate za jelo, uvek ga dobro operite.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Narandža je hibrid citrusa. Nastala je ukrštanjem Citrus maxima i mandarine (Citrus reticulata). To je malo zimzeleno drvo visoko do 10 metara. Plod je okruglog oblika, sa sočnim i aromatičnim mesom slatko-nakiselog ukusa.

Narandža pomaže ne samo protiv prehlade nego i protiv mnogih drugih bolesti. Ona spada u južno voće (citrus, agrumi) i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod osetljivi na hladnoću i niske temperature. U našim krajevima je dostupna za ishranu tokom cele godine.

U svetu se koristi više od stotinu vrsta narandži (narandža, pomorandža, mandarina, klementina…). Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođač narandži u svetu.

Narandža je poznata kao lekovito voće još od davnina a u Staroj Grčkoj su je zvali voćem bogova.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Lukovica je duguljasta, iste šitrine kao i stablo, sa duguljastim listovima. Lukovica i deo stabla su beli, a drugi deo stabla i listovi zelene boje. Praziluk potiče iz Južne Evrope i Zapadne Azije i karakterističan je po specifičnom jakom mirisu koji je pojedinim ljudima neprijatan.

Zahvaljujući izvanrednoj kombinaciji flavonoida i nutrijenata koji sadrže sumpor, praziluk (i ostali lukovi) je namirnica koja svakako spada u one koje se mogu koristiti za svakodnevnu ishranu, prema preporukama SZO.

Praziluk spada u povrće i nepravedno se koristi samo povremeno u ishrani kao dodatak salatama ili jelima, a može se koristiti i kao glavni sastojak mnogih jela (kuvan ili pržen). Zahvaljujući plastenicima i tome što se može čuvati uzemljen ili u pesku, na trpezi se može naći većim delom godine.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

breskveBreskva, praska ili šeftelija, (Prunus persica) je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Poznato je po istoimenim plodovima, koje čovek koristi kao veoma ukusno i slatko voće. Potiče iz srednje Azije (na šta ukazuje i njen naziv na latinskom, od koga je i izveden srpski naziv).

Istorija breskve

Iako je latinski naziv povezuje sa Persijom, breskva je pronađena u Kini gde je bila sastavni deo prvih dana kineske kulture. U tekstovima, breskva se pri put javlja u jednom spisu iz 10. veka pre nove ere, gde se spominje kao omiljeno jelo kineskog cara. U srednjem veku, breskva se prenosi u Zapadnu Aziju, a u Evropu je donosi Aleksandar Makedonski sa osvajanjem Persije. Na američki kontinent je donose španski osvajači u 16. vek

Pročitaj ceo ovaj tekst »

kruskaKruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.

„Divlje“ vrste roda Pyrus mogu hibridizovati, slično ostalim rodovima u potfamiliji jabukâ (Maloideae), ali se prirodni areali ovih vrsta ne preklapaju i time je pojava hibridizacije bila sprečena. Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje“ vrste i počinju domestifikaciju. Postoje dva naziva za domestifikovane (domaće) kruške – Pyrus communis (evropska) i Pyrus pyrifolia (dalekoistočna).

Ove dve vrste (i njihovi kultivari) nastale su kroz dva nezavisna procesa domestifikacije, pre 500. godine p. n. e. Neki kultivari evropske domaće kruške su možda nastali hibridizacijom P. communis sa vrstom P. reqelii.

Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija – kruška (kruškovača), a najpoznatija kruškova rakija je od sorte viljamovke. Osim za rakiju, kruške se koriste i za pripremu kompota, džemova, pekmeza, slatka, kao i dodatak za razne voćne kolače i torte.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Kivi je voće veličine jajeta sa dlakavom korom braon boje. Plod kivija je sočan, zelene boje sa crnim semenom u unutrašnjosti ploda.

Opis kivija:

Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae.U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi. Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima. Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Vitamin B8 (kolin) esencijalni nutrijent za razvoj mozga fetusa, razvoj memorije i intelektualnih sposobnosti.
Pomaže pri stvaranju mijelina – zaštitne opne ćelije živaca i mozga. Koristi kod održanja zdravlja srca, jer smanjuje nivo LDL holesterola, smanjuje taloženje masnih supstanci na zifove krvnih sudova, opušta krvne sudove i smanjuje krvni pritisak.
Holin (vitamin B8): potpomaze iskoriscavanje masnih kiselina u organizmu, stiti jetru od zamascivanja i sprecava talozenje holesterola na zidove krvnih sudova. Takodje pomaže i  u održavanju kose i kože. Redukuje proizvodnju sebuma.
Vitamin B8 možemo naći u kvasacu, jetri, jajima, pečurkama, avokadu, ostrigama, bananama, čokoladi.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

crni-lukCrni luk (crveni luk, luk) je dvogodišnja biljka iz roda Allium. Uzgaja se kao povrće koje se koristi u ljudskoj ishrani za pripremu raznih salata i kao začin. To je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice ljiljana poreklom iz južne Azije, ali se i danas gaji širom sveta. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Crni luk ima kuglastu cvast, zelenkastobelih cvetova na jednoj ili više stabljika bez listova. Osnova lista širi se i obrazuje podzemnu, jestivu lukovicu. Crni luk ima oštar ukus, pošto sadrži eterično ulje bogato sumporom, od guljenja ili seckanja oči mogu da suze. Crni luk može biti raznih veličina, oblika, boja i ljutine. Mada ima malo standardnih hranjivih sastojaka, ceni se zbog arome. Za crni luk tvrdilo se da leči prehladu, uhobolju i laringitis, a korišćen je i za lečenje od životinjskih ujeda, opekotina i bradavica; poput njegovog bliskog srodnika, belog luka, proučava se i zbog drugih mogućih povoljnih svojstava.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Flavonoidi ili bioflavonoidi su skupina raznolikih polifenolnih spojeva koji su široko rasprostranjeni u biljnim organizmima. Izolirano ih je preko 4.000, a odgovorni su za šarenilo voća, povrća i cvijeća, te imaju ulogu u zaštiti biljaka od mikroba i napada insekata.

Flavonoidi su zuti biljni pigmenti, koji poveceveju elesticnost krvnih sudova i deluju kao diuretici.

Flavonoidi su sekundarni metaboliti, što znači da predstavljaju organske spojeve koje nemaju direktnog utjecaja na rast i razvoj biljaka, ali su moćni antioksidansi koji odstranjuju slobodne radikale. Slobodni radikali uzrokuju oštećenje ćelija, oštećenje naslednog materijala (DNA), ubrzavaju proces starenja, i učestvuju u razvoju mnogih bolesti.

Studije pokazuju da flavonoidi mogu biti nutritivno povoljnog delovanja jer podstiču rad enzima koji smanjuju rizik od pojave nekih oblika raka, bolesti srca, i bolesti koje se javljaju starenjem. Neke studije pokazuju da flavonoidi mogu sprečiti propadanje zuba, kao i smanjiti zarazne bolesti tipa prehlade. Svi ovi povoljni učinci posebno su zanimljivi potrošačima, ali i proizvođačima hrane i farmaceutskoj industriji.

Flavonoidi se mogu podeliti u nekoliko većih skupina (antocijani, flavanoni, flavoni, flavonoli, izoflavonoidi, leukoantocijanidini, proantocijanidini) ovisno o razlikama o osnovnoj strukturi molekula.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Vitamin P-citrin naziva se i C-kompleks, citrusni bioflavonoid, ruten, hesperidin i faktor propustljivosti.

Osobine
Vitamin P je sastavljen od citrina, rutena, hesperidina, flavona i flavonala.
Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi. Nestabilan je na povišenim temperaturama.

Vitamin P je vitamin rastvorljiv u vodi. Ima kristalnu strukturu i on je tu karatkeristiku uzeo od Bioflovonida. U slučaju vitamina P, njegova glavna funkcija je da odrzava krvni sistem zdravim. Jedini način da ispuni ovaj zadatak je da omogući da kapilari budu otporni na potencijalna krvarenja. To pomaže jačanju kapilara i jača krvni sistem u zaštiti od bolesti i infekcija.

Pročitaj ceo ovaj tekst »

Reklame