B12 – komalamin

Vitalnost je pozajmljena

Hemijski naziv vitamina B12 je kobalamin. Mnogi ga znaju kao i crveni vetar ili cijanokobolamin, jer B12 je jedna od retkih prirodnih stvari koja sadrži kobalt. Ima različite metaboličke funkcije, neophodan je za normalan rast i prehranu svih stanica, za obnavljanje epitelnih stanica i za dobru krv. Ono po čemu se B12 razlikuje od svih drugih vitamina jest da ga proizvode isključivo mikroorganizmi (dakle, ne biljke i životinje). Kobalamin je “mesni” vitamin, pa je problem za vegetarijance.

Za što je neophodan?

Kao koenzim, B12 obnavlja mnoge zadatke, ponajpre na području razmjene stvari (metabolizma). Usprkos tome, tačni način njegovog delovanja još nije načisto razjašnjen. Sigurno je da aktivira folnu kiselinu, pa je tako odgovoran za izgradnju novih crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, pomaže u reakcijama koje nastaju prilikom razgradnje aminokiselina i nekih masnih kiselina te u deobi tkiva, pa je vrlo važan za decu. Kao koenzim igra važnu ulogu u prenošenju naslednih (genetskih) informacija.

Ako ga ima premalo

Vitamin B12 retko nedostaje u telu, a uglavnom taj problem imaju vegetarijanci koji ne jedu ni jaja ni mlečne proizvode (vegani). Dođe li do nedostatka, tegobe su vrlo neugodne: bledoća, bele usne, žute sluzokože, pečenje jezika, želudačne i crevne tegobe, ukočenost udova, teškoće s pamćenjem, depresija i druge psihičke bolesti.
Kod trudnica se povećava opasnost od pobačaja. Čak može doći do poremećaja sinteze mijelina (degenerativne promjene u mozgu, leđnoj moždini i perifernom živčanom sastavu), a to može dovesti do trajnog oštećenja živčanog sastava. Njegov nedostatak može uzrokovati pernicioznu anemiju, zbog koje se osoba doživotno mora lečiti vitaminom B12.

Vitamin B12 u hrani: samo u namirnicama životinjskog porekla, džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, većina sireva, većina riba i školjki, tempeh (namirnica od fermentiranog sojinog zrna), ali ne i soja

– razaraju ga: temperatura, svetlo, kiseline i alkalije;

Preporučene doze

muškarci – 3 mikrograma/d

žene     – 3 mikrograma/d

trudnice i doilje – 4 mikrograma/d

 

od 2 meseca do 4 god. – 3 mikrograma/d

4 god. i stariji – 6 mikrograma/d

trudnice i doilje – 8 mikrograma/d

 

– nema podataka o postojanju smrtonosne doze;

– koncentracija u serumu ispod 100 pikograma/ml vitamina B12 označava manjak;

– u majčinom mlaku ima 0,3 mikrograma vitamina B12 tako da dojena deca ne pate od manjka vitmina B12, ali zato deci koja se hrane veštačkom hranom treba dodatak od 0,3 mikrograma vitamina B12;

– preporučuje se oblik namenjen za sublingvalnu upotrebu ili u obliku sa produženim oslobađanjem u kojem je kombinovan sa sorbitolom;

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.