Biljna vlakna

Vlakna su neprobavivi ostaci ugljenohidrata, koji doprinose funkcionisanju probavnog sistema. Pod biljnim vlaknima se podrazumeva deo biljne ćelije koji ne podleže varenju. Najvažniji izvori biljnih vlakana u prirodi su žitarice, mahunarke, voće i povrće. Imaju veoma važnu ulogu za normalnu probavu, detaljno su poznati mehanizmi njihovog delovanja. Vlakna za sebe vezuju vodu i povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Time se ubrzavaju i poboljšavaju peristaltički pokreti creva, i stvara se mekša stolica, koja kroz debelo crevo prolazi lakše i brže. Na taj način omogućavaju redovno i potpuno pražnjenje debelog creva, i sprečavaju opstipaciju – zatvor. Neosporno je da većina opstipacija nastaje zbog nedovoljnog unošenja hrane bogate vlaknima; zato je korišćenje biljnih vlakana najbezbedniji i najprirodniji metod lečenja i sprečavanja opstipacije. Zbog poboljšanja crevne peristaltike, poboljšava se i normalizuje proces varenja, što dovodi do boljeg iskorišćenja hranljivih materija iz unetih obroka.

Zbog svoje hemijske strukture, biljna vlakna za sebe vezuju različite toksine, štetne raspadne produkte metabolizma, i naslage koje se stvaraju na zidovima creva zbog nepravilne ishrane i slabe fizičke aktivnosti. Tako se upotrebom biljnih vlakana vrši izbacivanje svih štetnih materija iz organa za varenje, i ukupno čišćenje i detoksikacija organizma.

Biljna vlakna se duže zadržavaju u želucu, stvaraju osećaj sitosti, pa su vrlo efikasno sredstvo za smanjenje telesne mase. Tome doprinosi i njihovo već pomenuto dejstvo na rad creva i varenje.

Redovnim pražnjenjem creva i sprečavanjem opstipacije smanjuje se napinjanje, iritacija i upalni proces karakterističan za hemoroide. Zato su biljna vlakna efikasna u lečenju i prevenciji ovog zdravstvenog problema.

Biljna vlakna snižavaju povišen nivo holesterola u krvi, koji predstavlja veoma važan faktor rizika u nastajanju ateroskleroze i srčanih oboljenja. Takode, usporavaju preuzimanje glukoze iz creva u krv, naročito posle obroka, kada je taj proces pojačan. Time snižavaju povišenu glukozu u krvi, i doprinose ukupnoj terapiji šecerne bolesti.

Ona ne prouzrokuju bilo kakve sistemske efekte, pa se mogu koristiti u toku dužeg vremenskog perioda. Nema stvaranja navike tokom dugotrajne primene.

Godinama se verovalo da su biljna vlakna beskorisna, da nemaju efekte u organizmu i da bi ih trebalo ukloniti iz namirnica kako bi one postale svarljivije i ukusnije. Danas lekari zaključuju da se bez njih,u proseku, ne može dugo živeti ili ostati potpuno zdrav.

Delimo ih na ona koja se rastvaraju i ona koja se ne rastvaraju u vodi.

Rastvorljiva biljna vlakna formiraju gel u kontaktu s tečnostima koje konsumirate u toku dana i zato se duže zadržavaju u digestivnom traktu nego ona nerastvorljiva. Kasnije, rastvorljiva biljna vlakna snižavaju nivo holesterola u krvi i na taj način umanjuju rizik od pojave srčanih oboljenja.

Biljna vlakna koja se ne rastvaraju u vodi podstiču proces pražnjenja creva. Njih nikako ne možemo da svarimo, pa ona na mehanički način učestvuju u procesu defekacije. Zbog svog velikog značaja za čišćenje, ova biljna vlakna su veoma korisna u različitim dijetama (mada, naravno, ne treba preterati s količinom, kako ne bi došlo do nadimanja).

Najčešći slučaj je da se obe vrste biljnih vlakana nalaze u istoj namirnici, mada u različitoj srazmeri. Recimo, jabuke – u samom “mesu” su rastvorljiva biljna vlakna, dok su u ljusci nerastvorljiva (razlog više da pojedete i ljusku, umesto da ljuštite jabuku). Ako želite više da se fokusirate na rastvorljiva biljna vlakna, dobri izvori su ovas, ječam, pasulj, grašak, kikiriki, prokelj, pomorandža, šargarepa, jabuke, orasi, grejpfrut. Puno nerastvorljivih biljnih vlakana ima u integralnom pirinču, u hlebu i pecivu od integralnih žitarica, zelenoj paprici, kupusu, spanaću, višnjama, kruškama i bobičastom voću.

Izvori biljnih vlakana – gde mozemo naci biljna vlakna

Voće i povrće su dobar izvor jer sadrže i rastvoriva i nerastvoriva biljna vlakna. Od povrća najznačajnije su leguminoze mada i ostalo povrće naročito ako se koristi sveže. Od voća to su badem, kikiriki, orasi,lešnici, tj. jezgrasto voće. Najbolje izvore predstavljaju integralne žitarice i njihovi proizvodi (hleb i pecivo), a posebno pšenične sušene mekinje. One se mogu dodavati u hleb i druge pekarske i poslastičarske proizvode ili konzumirati dodate u mleko, voćne sokove, čorbe i dr. Vazno je da mekinje ne bubre dugo pri pripremi ovih jela, već u digestivnom traktu da bi njihov efekat došao do izražaja u organima za varenje.

O čemu treba voditi računa

Nagli prelazak sa ishrane siromašne biljnim vlaknima na onu koja ih sadrži u znatno većoj količini može izazvati gasove, nadimanje, mučninu, povraćanje i dijareju. Do ovih poremećaja dolazi jer se usled njihove fermentacije pored nastanka kratkolančanih masnih kiselina oslobađaju i gasovi vododnik i metan. Ovi poremećaji su obično prolaznog karaktera, ali ako potraju duže treba smanjiti unos vlakana. Najbolje je da se postepeno uvode u ishranu.

Kod određenih stanja i bolesti potrebno je ograničiti unos biljnih vlakana. To su: opstrukcija creva, zapaljenje debelog creva, Kronova bolest, gastritis u akutnoj fazi, ulkus želudca u fazi bola i krvarenje, akutni holeocistitis kao i kod pothranjenih osoba.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.