Bor

,

(B, lat. borum)

Još početkom prošlog veka je pokazano da je bor esencijalni mineral za biljke, ali tek nedavno je utvrđen njegov značaj i za čoveka. Bora ima svuda u ljudskom organizmu, ali najveće koncentracije su u kostima i zubnoj gleđi.

Bor je mineral koji se u malim količinama nalazi u kostima, i zahtjevi za priznavanje njegove esencijalne fiziološke uloge zasnivaju se na pretpostavci da je potreban za rast i zdravlje kostiju. Mnogi suplementarni pripravci kalcijuma uključuju dodatak bora kao elementa važnog za mineralizaciju kosti. Takođe se ispituju delovanje bora na ravnotežu estrogena kod žena. Ovo se ne odnosi na bornu kiselinu, koja je nekada bila deo formule za njegu dečje kože, ali je danas iz većine farmakopeja izbačena.

Fiziološka uloga

Bor je najverovatnije važan za odžavanje zdravih kostiju i zglobova, najverovatnije doprinoseći delovanju i resorpciji kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Najverovatnije deluje na ćelijske membrane i na signalne puteve koji prolaze kroz membrane.

Bor utiče na metabolizam steroidnih hormona i najverovatnije igra ulogu u pretvaranju vitamina D u aktivnu formu. Na taj način povećava resorpciju i ugradnju kalcijuma u kostima. Bor takođe povećava nivo muških polnih hormona.

Bor se veoma efikasno resorbuje, a urinom se izbacuje.

Gde možemo naći Bor, izvori Bora

Izvori bogati borom su voće i povrće, zatim soja i orah, ali nivo bora u ovim namirnica pre svega zavisi od zemljišta na kom rastu. Značajne količine joda sadrže i vino, rakija jabukovača i pivo.

Sadržaj bora u prehrambenim proizvodima

Namirnica mg / 100 g namirnice
Grožđe – sušeno 4,47
Breskva – sušena 3,24
Badem 2,8
Lešnik 2,72
Kajsija – sušena 2,12
Avokado 2,06
Suva šljiva 1,88
Ribizla 1,73
Pasulj 1,40
Urme 1,09
Grožđe – crveno 0,50
Šljiva 0,45
Jabuka 0,32
Kruška 0,32
Kivi 0,26
Narandža 0,25

Preporučene dnevne količine Bora

Ne postoje zvanični podaci o količinama bora koje se preporučuju u toku dana, ali siguran i dovoljan unos bora iznosi između 1 i 10 miligrama dnevno.

Nedostatak bora

Nedostatak bora u organizmu ima najverovatnije uticaj na metabolizam kalcijuma i magnezijuma, a time utiče na sastav, strukturu i jačinu kostiju. To dovodi do promena koje ukazuju na osteoporozu. Ovo se dešava zbog smanjene resorpcije i povećane ekskrecije (lučenja) kalcijuma i magnezijuma. Ukoliko je nedostatak bora praćen nedostatkom magnezijuma dolazi i do težih oštećenja kod osteoporoze.

Nedostatak bora utiče i na pojavu kamena u bubregu, smanjenu mentalnu opreznost i pojavu osteoartritisa.

Toksičnost bora

Toksični efekti bora se javljaju ukoliko se unosi više od 100 miligrama bora. Svetska zdravstvena organizacija je zabranila upotrebu bora (u obliku borne kiseline) kao dodatka hrani i konzervansa.

Simptomi viška bora uključuju:

  • pojavu crvenog osipa,
  • povraćanje,
  • dijareja, koju karakteriše plavo-zelena boja,
  • smanjena cirkulacija krvi,
  • koma

Letalna doza (doza koja izaziva smrt) kod odraslih iznosi 15 do 20 grama, dok kod dece 3 do 6 grama. Višekratni unos manjih količina bora može dovesti do kumulativne toksičnosti.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *