Flavonoidi

Flavonoidi ili bioflavonoidi su skupina raznolikih polifenolnih spojeva koji su široko rasprostranjeni u biljnim organizmima. Izolirano ih je preko 4.000, a odgovorni su za šarenilo voća, povrća i cvijeća, te imaju ulogu u zaštiti biljaka od mikroba i napada insekata.

Flavonoidi su zuti biljni pigmenti, koji poveceveju elesticnost krvnih sudova i deluju kao diuretici.

Flavonoidi su sekundarni metaboliti, što znači da predstavljaju organske spojeve koje nemaju direktnog utjecaja na rast i razvoj biljaka, ali su moćni antioksidansi koji odstranjuju slobodne radikale. Slobodni radikali uzrokuju oštećenje ćelija, oštećenje naslednog materijala (DNA), ubrzavaju proces starenja, i učestvuju u razvoju mnogih bolesti.

Studije pokazuju da flavonoidi mogu biti nutritivno povoljnog delovanja jer podstiču rad enzima koji smanjuju rizik od pojave nekih oblika raka, bolesti srca, i bolesti koje se javljaju starenjem. Neke studije pokazuju da flavonoidi mogu sprečiti propadanje zuba, kao i smanjiti zarazne bolesti tipa prehlade. Svi ovi povoljni učinci posebno su zanimljivi potrošačima, ali i proizvođačima hrane i farmaceutskoj industriji.

Flavonoidi se mogu podeliti u nekoliko većih skupina (antocijani, flavanoni, flavoni, flavonoli, izoflavonoidi, leukoantocijanidini, proantocijanidini) ovisno o razlikama o osnovnoj strukturi molekula.

ANTIOKSIDATIVNI UČINAK

Ovi spojevi su ubikvitarni u voću i povrću te se na taj način svakodnevno unose u organizam. Ako se u krvotoku održavaju na visokoj razini deluju preventivno na razvoj mnogih bolesti: prvotno su privukli pažnju istraživača kod sprečavanja ateroskleroze.

Antioksidatvino delovanje flavonoida se odnosi na sakupljanje i suzbijanje slobodnih radikala i singlet kiseonik, kao i inhibiciju enzima koji dovode do razvoja ovih reaktivnih molekula. Razlog antioksidativnog delovanja leži u strukturi samih flavonoida.

Flavonoidi se koriste kao lekovi sa raznim učincima na žive organizme: oni su prirodni lekovi kod tretmana bolesti krvi, disanja, mokraćnog sastava i kože.

PREVENCIJA ATEROSKLEROZE

Iako mehanizam delovanja flavonoida kod bolesti krvnog sistema još nije sasvim objašnjen, studije definitivno potvrđuju da je viši unos flavonoida putem prehrane povezan sa smanjenim aterosklerotičnim promenama u karotidama (karotide su arterije na prednjoj strani vrata, a njihov zadatak je transport krvi od srca do glave, odnosno mozga).

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

Flavonoidi iz hrane pokazuju delotvornost u prevenciji ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Tako je pronađeno da pijenje čaja – koji sadrži velike količine ovih tvari – može imati povoljan učinak na zdravlje čitavih populacija. Studije na životinjama konstantno pokazuju inhibiciju ateroskleroze. Veruje se da čaj, odnosno flavonoidi iz čaja mogu poboljšati funkciju unutrašnjeg zida, smanjiti krvni pritisak, oksidativno oštećenje, visinu holesterola u krvi, upalne procese i rizik od tromboze. Dodatne studije se provode kako bi se ustanovilo stvarni učinak dugotrajnog konzumiranja čaja na prethodno navedena stanja.

PROTU-UPALNI UČINAK

Najnovija istraživanja pokazuju da su ateroskleroza, obezitet, dijabetes, neurodegenerativne bolesti, pa čak i rak posledica hroničnih upalnih stanja u organizmu. Stoga se nauka počela baviti pronalaskom načina kako suzbiti ovo stanje, te također istražuje moguće protu-upalne stvari, prvenstveno flavonoide kojima se kvantificira učinak na organizam. Protu-upalni učinak nastaje pre svega što flavonoidi uklanjaju slobodne radikale, inhibiraju enzime koji proizvode eikosanoide, čak deluju i na ekspresiju gena.

PREVENCIJA RAKA

Kao primer, iako je tek nekoliko studija ispitivalo je učinak flavonodida (odnosno proantocijanidina) na rak gušterače, naučnici zaključuju da proantocijanidini iz jabuka, kruška i leguminoza pružaju zaštitni učinak. Takođe, veći unos flavonoida kod žena, smanjuje rizik za pojavu raka jajnika.

Flavonoidi su definitvno odgovorni za hemoprevenciju, no mehanizme koji dovode do tog učinka treba dodatno ispitati. Smatra se da ovaj učinak proizlazi iz uklanjanja slobodnih radikala, uticaja na signalizaciju unutar ćelije čime se reguliše razmnožavanje, apoptoza (programiranu smrt ćelije) i angiogeneza (stvaranje krvnih sudova odraslih).

ZDRAVLJE KOSTIJU

Kako bi se kosti održale zdravima, potrebno je zajedničko delovanje nekoliko faktora posebno minerala kalcijuma i vitamina D. No, manje je poznato da flavonoidi takođe mogu pozitivno delovati na zdravlje kostiju, posebno na mineralnu gustoću kostiju (što je i ranije dokazano na životinjskim studijama).

DELOVANJE NA ŽELUDAC

Čir na želucu posebno je bolno stanje, često asocirano sa bakterijom Helicobacter pylori koja može preživeti u kiseloj sredini želuca. Flavonoid kvercetin ima posebno važnu ulogu u prevenciji i tretmanu čira: deluje na način da promovira sekreciju želučanih sokova, a studije in-vitro pokazuju da inhibira rast Helicobactera. Drugi flavonoid, metil-katehin, također pokazuje pozitivan učinak na ovu bolest.

ANTIVIRUSNI UČINAK

Nabrojimo samo neke: kvercetin deluje antivirano na virus besnila, i na virus herpesa. Većina ostalih uništavaju virus herpesa, neke viruse koji napadaju disajne organe, virus parainfluenze i adenovirus.

Zaključak

– Konzumirajte najmanje 300 grama svežeg voća svakog dana, korisno je pripremati voćne salate sa bilo kojim voćem, ali svakako jabukom, narandzom, crvenim i ljubičasto obojenim bobičastim voćem.

– Koristite sok od isceđenog limuna za začinjavanje salata; u salate dodajte brokuli i mrkvu.

– Koristite crni luk, beli luk i đumbir što više moguće.

– Korištenje čaja dva puta dnevno nema negativnih učinka, konzumirajte zeleni čaj.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *