Fosfor

,

Vitamin D na nivou bubrežnih tubula vrši reapsorpciju fosfora, koja je povezana sa mehanizmom reapsorpcije kalcijuma. Fosfor učestvuje u izmeni energije (prenosilac je energije) preko oksidativnih reakcija, spojenih sa fosforilacijom. Neophodan je za nervnu aktivnost kao i za normalnu kontraktilnost srčanog mišića. Depo forsfora se nalazi u kostima (70% kao kalcijum- fosfat, apatit) i zubima. Sa kalcijumom učestvuje u procesu mineralizacije. Nukleinske kiseline su najvažnije jedinjenje fosfora. Neophodan je za ćelijski rast i reparaciju. Vrši utilizaciju masti, ugljenih hidrata i proteina, ulazi u sastav puferskih soli, ulazi u sastav PGF2 alfa. Fosfor takodje ima antihistaminska svojstva.

Kod manjka fosfora (kod akutnog manjka manji je od 0,3 mmol/l krvnog seruma) poremećena je hemotaksa leukocita, povećana je fragilnost eritrocita i nastaje disfunkcija trombocita. U serumu povećana laktat dehidrogenaza je znak hemolize;

Kreatinin kinaza u serumu je povećana kod rabdomiolize (većinom MM frakcija, ali i MB frakcija), a često u urinu postoji mioglobin.

Kod manjka fosfora čest je i manjak magnezijuma.

Niacin se ne može asimilovati bez fosfora.

Hipofasfatemija može nastati i u prisustvu normalnih rezervi fosfora u telu. Obratno smanjenje rezervi fosfora u telu može biti praćeno: normalnim, sniženim ili povećanim koncentracijama fosfora u serumu.

Kod hroničnog manjka fosfora rendgenske promene odgovaraju osteomalaciji. Oslabljena je mineralizacija kostiju i zuba.

Važan je za oblikovanje i zdravlje kostiju. On potiče stezanje mišića i pridonosi rastu i obnavljanju tkiva, proizvodnji energije, prijenosu živčanih impulsa i radu srca i bubrega.

Manjak fosfora može doći u slučaju:

1. smanjen unos ili apsorpcija: gladovanje (ili izražen katabolizam, opekotine), parenteralna ishrana, alkoholizam (udružen sa hipomagnezijemijom), malapsorpcijoni sindrom, bypass tankog creva, aluminijum hidroksid i bikarbonati blokiraju apsorpciju, manjak vitamina D ili vit D rezistentna osteomalacija;

2. povećani gubici: primarni ili sekundarni hiperparatireoidizam, hipertireoza, poremećaj na nivou bubrežnih tubula (renalni rahitis, Fanconi sindrom, nasledna osteomalacija- Milkman, monoklonalna gamopatija, trovanje teškim metalima), hipokalijemična nefropatija, šećerna bolest neadekvatno kontrolisana (acidoza);

3.  intracelularno pomeranje fosfata: davanje glukoze ili fruktoze (privremeno), insulin (privremeno), anabolički steroidi, estrogeni, kontraceptivna sredstva, respiratorna alkaloza, trovanje salicilatima;

4. elektrolitni poremećaji: hiperkalcemija, hipomagnezijemija, metabolička alkaloza;

Uzroci hiperfosfatemije:

1. endokrina oboljenja: akromegalija, hipoparatireoidizam i pseudohipoparatireoidizam (manjak i kalcijuma);

2. bubrežna oboljenja: akutna i hronična renalna insuficijencija;

3. pojačan katabolizam: stres, povrede, hemioterapija naročito limfoproliferativnih oboljenja;

4. povećan unos: hipervitaminoza D, laksativi koji sadrže fosfor;

Apsprpciju fosfora pomažu: vitamin A, D, F, kalcijum, gvožđe, mangan i proteini, a odmažu: aluminijum i ekscesivan unos: magnezijuma, gvožđa i belog šećera;

Preporučene doze fosfora

odrasli – 0,8 gr/d

od 11 do 18 go. – 1,2 gr/d

trudnice i doilje – 1,2 gr/d

 

od 2 meseca do 4 god. – 0,8 gr/d

4 god. i stariji – 1,0 gr/d

trudnice i doilje – 1,3 gr/d

 

– kod parenteralne ishrane potrebno je 20 mmol fosfora na svakih 1.000 neproteinskih kalorija;

– hipofosfatemija se ne može ukloniti sa hranom. U terapiji se koriste topivi fosfati kao npr. natrijum hidrogenfosfat ili kao glicerofosfati (natrijum glicerofosfat);

– elementarni žuti fosfor je žestok otrov;

Nedostatak je vrlo redak, pojavljuje se jedino kod dugotrajne primene lekova koji sadrže aluminijev hidroksid. Simptomi nedostatka fosfora su: slabost, bolove u kostima, te gubitak teka.

Prekomerne količine u krvotoku ubrzavaju gubitak kalcijuma, trovanje je retkost, osim u slučaju bubrežnih bolesti.

Fosfor u ishrani: mleko, sirevi, jaja, puter od kikirikija, meso, riba (riblje ulje), koštano brašno, zrno ječma, detelina lucerka, leguminoze, mahunarke, orasi, džigerica, voćni sokovi (ribizle i maline)

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.