Hrom

,

I ako se smatram mikroelementom, hrom je ipak važan mineral koji telo mora imati da bi funkcionisalo pravilno. Telo skladišti hrom u krvi i kosi.

Hrom je esencijalni mikroelement. U prirodi se nalazi u tri forme u kojima je hrom u 3+ stanju – hrom(III). Prosečni odrasli ljudski organizam sadrži od 0,4 do 0,6 miligrama (mg) hroma, dok starije osobe imaju manju količinu ovog mikroelementa. Količina hroma u organizmu zavisi i od sredine u kojoj osoba živi (i od geografske širine gde živi). Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma.

Hrom je odgovoran za stimulaciju aktivnosti insulina u organizmu. Kada je insulin aktiviran, on je onda sposoban da učestvuje u procesu metabolizma šećera. Metabolizam šećera je neophodan da bi se obezbedila energija tkivima i ćelijama kako bi bile moguće aktivnosti mišićnog i nervog sistema. Takođe on pomaže i u gubljenju kilograma.

Hrom ne deluje samostalnom u ovom zadatku. On deluje zajedno sa raličitim amino kiselinama i nikotinskom kiselinom. Ako telu nedostaje hrom, ono neće biti u mogućnosti da kontroliše nivo insulina a kao oposledica toga telo neće moći da zadrži nivo šećera u kivi u ravnoteži.

Ako telo nema insilun, ono neće biti sposobno da metaboliše šećer. Rezultat toga će biti opasno povećanje nivoa glukoze u krvi.  Glukoza ne bi trebalo da bude u krvi. Ovo stanje može odvesti u stanje koje se naziva insulinska rezistencija. Tada je višak glukoza u krvi skladišti u obliku masti umesto da bude iskorišćen kao energija.

Hrom ima i drugih odgovornosti. On pomaže u kontroli nivoa holesterola u krvi. Hrom takođe pomaže u kontroli nivoa masoće. To su razlozi zašto su se vršila istraživanja kako hrom utiče na smanjenje oboljenja srca koja su u vezi sa povećanjem masnoća.

Hrom se resorbuje iz tankog creva putem kojim se resorbuje i cink. Prenosi se do tkiva vezan za transferin i pojavljuje u mitohondrijama, mikrozomima i citosolu jetre. Hrom se izlučuje uglavnom urinom.

Resorpcija hroma iz hrane je relativno niska – svega 2-10% hroma unetog hranom se resorbuje. Organski hrom se resorbuje bolje od neogranskog. Resorpcija hroma je povećana prisustvu oksalata ali i u slučajevima nedostatka gvožđa. Resorpcija takođe opada sa godinama.

Izvori hroma

Dobri izvori hroma su jetra, žumance jajeta, pivski kvasac, crni biber, majčina dušica, govedina, živinsko meso, brokoli, cela zrna cerealija, mekinje, klice pšenice, ostrige.

Količina hroma u hrani varira od lokacije sa koje hrana potiče

Kod pripremanja hrane lako može doći do gubitka hroma, stoga se preporučuje da se hrana, ukoliko je moguće konzumira u svežem obliku. Dodatni izvor hroma može biti spremanje hrane u posudama od nerđajućeg čelika ukoliko se priprema kisela hrana.

Sadržaj hroma u prehrambenim proizvodima

Namirnica µg / 100 g namirnice
Mleko u prahu 34
Žuti šećer 27
Mekinje 26
Šunka 26
Sir 24
Pšenične klice 19
Bakalar 18
Očišćeni grašak – sušeni 13
Spanać 13
Krompir 5

Preporučene dnevne količine

Ne postoje preporučene dnevne količine unosa hroma zato što se teško određuje količina hroma i što još nema adekvatnih testova za to utvrđivanje, a veoma je muguće i da se hrom skladišti u tkivima dok se ujedno brzo uklanja iz krvnog seruma. Procenjuje se da na zdravlje ne utiče štetno ukoliko se unosi od 50 do 200 µg dnevno.

Trudnice i osobe koje koriste povećane količine alkohola su rizične grupe kod koji se može pojaviti nedostatak hroma. Kada se to dogodi, simptomi ukljčuju često mokrenje, hipoglikemiju i simtome kao što su žeđ koja se ne može ugasiti, nervoza…

Nedostatak / toksičnost hrona

Nedostatak hroma

Simptomi nedostatka hroma mogu biti visok nivo masti i holesterola u krvi, kao i simptomi koji liče na dijabetes kao što su netolerancija na glukozu, slabost organizma, depresija, gubitak telesne mase, osećaj žeđi i gladi, učestalo uriniranje.

Industrijski rafinisana i obrađena hrana, kao što je brašno i šećer mogu u nekim slučajevima (alkoholizam, dugotrajne dijete za mršavljenje, trudnoća) izazvati gubitak hroma iz organizma.

Infekcije i telesne traume povećavaju potrebe organizma za hromom, a naporne vežbe, povećavaju izlučivanje hroma što može povećati mogućnost nedostatka hroma u organizmu.

Nivo hroma u tkivima opada sa godinama. Britanski istraživači su u studiji objavljenoj 1997. godine analizirali nivo hroma u kosi, znoju i uzorcima seruma kod preko 40000 pacijenata. Rezultati su pokazali da se javlja znatno opadanje hroma sa godinama, a što dovodi do povećanog rizika od dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba.

Nedostatak hroma je relativno čest kod osoba sa dijabetesom tipa II i može oslabiti funkciju faktora tolerancije na glukozu (eng. Glucose Tolerance Factor – GTF). To dovodi do lošijeg usvajanja glukoze u ćelijama.

Neadekvatan metabolizam hroma igra važnu ulogu u dijabetesu kod trudnica.

Visok nivo insulina takođe povećava izlučivanje hroma. Nedostatak hroma vodi i do hipoglikemije ili niskog nivoa šećera u krvi.

Nedostatak hroma igra ulogu i u oboljenjima srca. Nizak nivo unosa hroma putem hrane je povezan sa višim nivoom holesterola, a to povećava rizik od ateroskleroze. Pacijenti sa oboljenjima srca u odmakloj fazi obično imaju niži nivo hroma u krvi.

Toksičnost hroma

Malo se zna o toksičnim efektima velikih količina hroma u hrani i dodacima hrani. Pokazano je da unošenjem količine od preko 250 µg dolazi do nepravilnih otkucaja srca.

Heksavalentni hrom (Cr6+) je mnogo otrovniji nego trovalentni hrom (Cr3+). Hronično profesionalno izlaganje hromnoj prašini izgleda da je rizično obzirom na kancer pluća. Znatne količine hroma mogu ući u organizam i kuvanjem hrane u posuđu od nerđajućeg čelika.

Studija iz 1995. godine je pokazala da obogaćivanje hrane hromom može dovesti do teških oštećenja hromozoma. Smatra se da višak hroma igra važnu ulogu u karcenogenezi.

Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.

by

1 Comment


  1. // Reply

    Pozdrav..U dilemi sam htela bih da krenem sa hromom.Rdi regulisanja i smanjena telesne težine.Koji bi ste mi hrom preporučili i u kojoj količini na dan..unapred hvala

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *