Kalijum

,

Šta je kalijum?

Kalijum je elektrolit, a elektroliti omogućavaju sprovođenje elektriciteta u organizmu, kao i natrijum, hloridi, kalcijum, magnezijum. Kalijum je važan za pravilne srčane kontrakcije, za pravilno funkcionisanje creva i mišića. Izbalansiranom ishranom kalijum se unosi iz voća i povrća.

Povećana koncentracija kalijuma u krvi se naziva hiperkalemija, a smanjen sadržaj je hipokalemija. Održavanje određene koncentracije kalijuma u organizmu zavisi od nivoa natrijuma i magnezijuma. Povećan unos natrijuma koji je karakterističan u zapadnjačkoj ishrani, tj. prekomerni unos kuhinjske soli, stvara pojačane potrebe za unosom kalijuma. Dijareja, povraćanje, pojačano znojenje, nepravilna ishrana, poremećaji apsorpcije, upotreba nekih vrsta diuretika mogu izazvati nedostatak kalijuma.

Većina ljudi unosi dovoljno kalijuma putem ishrane bogate voćem i povrćem. Stariji ljudi imaju povećan rizik za razvoj hiperkalemije, jer bubrezi vremenom smanjuju efikasnost u izlučivanju materija iz organizma. Takođe i mnogi lekovi mogu doprineti akumuliranju kalijuma u organizmu.

Biohemija i uloga

– jedan je od retkih elemenata koji pokazuje prirodnu radioaktivnost. U prirodi se nalaze stabilni izotopi K39 (93,32%) i K41 (6,7%). Pored njih u količini od 0,011% sreće se izotop K40 koji je radioaktivan i koji pri raspadanju emituje beta i gama zrake i gradi kalcijum i argon.

– jedan je od glavnih intracelularnih jona čiji je značaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tečnosti, tj. učestvuje u održavanju acido – bazne ravnoteže i osmotskog pritiska;

– igra važnu ulogu u mišićnoj kontrakciji (naročito utiče na akciju srčanog mišića), sprovođenju nervnih impulsa, akciji enzima (npr. glikolitičkom enzimu piruvat kinazi) i funkcionisanju ćelijske membrane. I povećanje i sniženje koncentracije kalijuma u ekstracelularnoj tečnosti snižava ekscitabilnost, brzinu sprovođenja nervnih impulsa. Izražena hiperkalijemija dovodi do srčanog zastoja u dijastoli, a kod izraženo niskih koncentracija srčani zastoj nastaje u sistoli. Na EKG- u daje karakteristične promene.

Membranski potencijal i ekscitabilnost skeletnih i glatkih mišića pod velikim su uticajem koncentracija: kalijumovih, kalcijumovih, magnezijumovih, natrijumovih i vodoničnih jona;

– za glikogenezu i glikolizu u jetri;

kalcijum je antagonistički jon;

– kod hiperkalemije bikarbonati u serumu su sniženi, a kod hipokalemije obično su povišeni;

– refraktarna hipokalemija sa hipokalcemijom uzrokovana je hipomagneziemijom;

– povećana koncentracija jona kalijuma pojačava proliferaciju ćelija i sintezu ekstracelularnog matriksa (zanimljivo je da se u biljkama koncentriše u mladim delovima koji aktivno rastu);

– kalijum- citrat- koristi se u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu)- u dozi od 60 – 80 mmol/d. Inhibira nukleaciju i rast kristala u prezasićenom urinu. Mehanizam dejstva: a) diže pH čime sprečava stvaranje kristala mokraćne kiseline, a favorizuje stvaranje kristala Ca- fosfata. Ovaj efekat se smanjuje ili čak potpuno poništava ukoliko je niska koncentracija jonskog kalcijuma; b) citrat stupa u reakciju sa kalcijumom stvarajući rastvorljivi kompleks pri čemu se smanjuje količina raspoloživog kalcijuma za obrazovanje kristala oksalata i fosfata; c) citrat neposredno sprečava spontanu nukleaciju Ca- oksalata i fosfata i ublažava fenomen aglomeracije kristala oksalata;

– kod srčane dekompenzacije i miokarditisa srčani mišić osiromašuje kalijumom;

– serumski kalijum je nizak u slučaju: a) smanjenog unosa: gladovanje, alkoholizam, parenteralna ishrana; b) smanjene apsorpcije: malapsorpcija, bypass tankog creva; c) povećanih gubitaka: 1) gastrointestinalnim putem: povraćanje, dijareja, sukcija, fistule tankog creva; 2) renalnim putem: kongenitalni tubularni defekti – renalna tubularna acidoza, Fankoni- ev sindrom; renalna insuficijencija, acidoza (dijabetička naročito), metabolička alkaloza, Cushing- ov sindrom, eksces mineralokortikoida, Bartter- ov sindrom; 3) koža: opekotine, znojenje; d) familijarne periodične paralize;

– serumski kalijum je visok u slučaju: a) smanjene sekrecije: akutna i hronična renalna insuficijencija, izrazita oligurija; b) povećanog unosa ili povećanog oslobađanja iz tkiva: opekotine, rabdomioliza, kraš povrede, infekcije; c) endokrinih oboljenja: adrenokortikalna insuficijencija, hiporeninemija- hipoaldosteronizam (dugotrajni dijabetes); d) fizioloških poremećaja: metabolička acidoza; e) artefakti: sporo odvajanje seruma od ugrušaka krvi, trombocitoza sa oslobađanjem kalijuma;

– apsorpciju pomažu: natrijum, B6, neomycin, a odmažu: kafa, ekscesivni unos šećera, stres, alkohol, kortizon, colchicin i laksativi. Do gubitka kalijuma preko bubrega dovode: penicilin, phenolphthalein i diuretici (neki);

Preporučene doze kalijuma

– 50 – 100 meq ili 2 – 4 g/d;

– injekcija insulina ili dezoksikortikosterona smanjuje koncentraciju kalijuma u krvi;

– toksična doza kod zdravih iznosi 10 – 15 gr, a kod oboljenja bubrega 5 gr KCl;

– kontraindikacije: šok, opekotine, Crush- sindrom i dijabetička ketoacidoza;

Hiperkalemija i hipokalemija

Hipokalemija – nizak – parestezije i noćno mokrenje. Slabost skeletnih mišića do flakcidne paralize. Paralitički ileus. Iregularan, usporen ritam srca.

Terapija: KCl (hlor radi hipohloremije koja prati metaboličku alkalozu). Kod renalne tubularne acidoze uz kalijum se daju i bikarbonati. Kalcijum puni zalihe kalijuma;

Hiperkalemija – visok – slabost skeletnih mišića do flakcidne paralize. Može doći do abdominalne distenzije i dijareje.

Terapija: obustava unosa kalijuma, smole (peroralno ili rektalno) za izmenu katjona. U hitnim slučajevima: insulin sa 10 – 50% glukozom. Mogu se dati i bikarbonati;

– kod manjka su zabeleženi: žeđ, akne, suva koža, zatvor, nervoza, nesanica;

– nefrolitijaza – u profilaksi K- citrat;

– ubrzava rast;

– kalijum trankvilizira (nervna smirenost).

Kalijum imaju: integralne žitarice, mahunasto povrće, meso, riba,krompir, losos, piletina, melasa, suvo voće, paprika, grožđe, jabuka, banane, sokovi, sok od narandže, brusnica, avokado, koštunjavo voće, zimska tikva, semenke, povrće, pečurke, celer, beli luk, paradajz, keleraba, kakao i čokolada.

Kalijum i natrijum kontrolišu ravnotžu vode u organizmu i pozitino utiču na nervni sistem.

by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *