Karnitin

(Vitamin rasta, Vitamin BT, Novainpro, Vitamin B20)

Karnitin je vitamin, koji je prvo bio opisan (kao faktor rasta crva brašnara), pa je tek kasnije opisana njegova hemijska struktura. Iako danas postoje nedoumice u pogledu toga da li se smatra vitaminom ili ne, dugo je svrstavan u tu grupu molekula. Zbog toga je njegov prvobitni naziv bio vitamin BT.

Biohemijska i biološka uloga karnitina

Biološki aktivan karnitin je L- oblik karnitina. Karnitin učestvuje u prenosu lanca acil- i acetil- masnih kiselina, kroz lipidnu fazu membrana mitohondrija, a možda i drugih organela. Stoga, karnitin pokazuje izraziti uticaj na proces oksidacije masnih kiselina i dobijanje energije iz njih.

Postoje podaci, da karnitin stimuliše i sekretornu funkciju pankreasa i pokazuje pazitivan uticaj na spermatogenezu i pokretljivost spermatozoida.

Karnitin omogućava normalizaciju proteinskog i lipidnog metabolizma, omogućava redukciju alkalne rezerve krvi, smanjuje građenje ketokiselina. Zatim pozitivno utiče na razvitak ploda, rast i razvitak životinja. Kod dece, ranog i mlađeg uzrasta izaziva poboljšanje apetita, prirast mase tela, stimulaciju rasta.

Karnitin stimuliše regenerativne procese u obolelom miokardu.

U medicinskoj praksi karnitin se primenjuje za stimulaciju mišićnog rada, sekreciju pankreasa i pri distrofičnim procesima u miokardu.

Izvori karnitina

Karnitin je jako rasprostranjena supstanca. Naročito ga ima u crvenom mesu. Osim toga karnitima ima i u orahu, semenima (suncokret, susam, bundeva), mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo), kikiriki, povrću (artičoke, špargla, cvekla, brokoli, zelje, prokelj, beli luk, peršun, kelj), voću (kajsije, banane), cerealijama (heljda, kukuruz, proso, ovsena kaša, nepoliranom pirinču, raž, zrno pšenice, pšenične klice, pšenične mekinje).

Sadržaj karnitina u nekim prehrambenim proizvodima

Namirnica Sadržaj vitamina B2
(mg / 100 g namirnice)
Biftek 95
Mlevena junetina 94
Svinjetina 27,7
Slanina 23,3
Pileće grudi 3,9
Mleko 3,3
Sir 1,1
Hleb od integralnog brašna 0,36
Špargla 0,20
Beli hleb 0,15

Avitaminoza / hipervitaminoza

Avitaminoza

U slučajevima gde se javlja nedostatak karnitina (često u procesu starenja koncentracija karnitina u organizmu opada) javlja se bolest skeletnih mišića i tom prilikom dolazi do mišićne slabosti (distrofije).

Uvođenjem karnitina u ishranu čoveka i životinja povećava se građenje enegije u disajnom lancu mitohondrija različitih organa.

Deficit lizina u hrani slabi obezbeđenost organizma karnitinom.

Hipervitaminoza

Nema podataka o toksičnosti karnitina

Preporučene dnevne količine karnitina

Nema podataka o preporučenim dnevnim količinama karnitina.

by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *