Kesten

Kesteni su grupa od osam ili devet vrsta listopadnog drveća i grmlja iz roda Castanea, iz porodice bukve Fagaceae. Poreklom su iz umerenih područja severne hemisfere. Naziv se odnosi i na jestive orašaste plodove koje proizvode. Kesteni pripadaju porodici Fagaceae, koja takođe uključuje hrastove i bukve.

Četiri glavne vrste su obično poznate kao američki, evropski, kineski i japanski kesten. Dve prihvaćene vrste američkog kestena su Castanea dentata (američki kesten – istočne države) i Castanea pumila (američki ili Allegheny chinkapin, poznat i kao „patuljasti kesten“ – južne i istočne države). Među azijske kestene ubrajaju se Castanea mollissima (kineski kesten), Castanea henrii (zvan i Henrijev kesten – Kina), Castanea seguinii (zvana i Seguinov kesten – Kina) i Castanea crenata (japanski kesten, korejski kesten).

kestenje u ljusci
freepik.com

Tropska verzija kestena može dostići 20–30 m sa plodovima ili semenima upola manjim od kineske verzije. Jestiva je i ima ukus poput C. mollissima (kineski kesten). Nalazi se i u Maleziji, a moguće i u drugim zemljama jugoistočne Azije. Možda zbog toga što je njegovo seme relativno malo, nije gajeno za komercijalnu upotrebu.

Evropski kesten, Castanea sativa (slatki kesten; u SAD-u i Velikoj Britaniji takođe poznat kao „španski kesten“), jedina je evropska vrsta kestena, mada je uspešno uveden na Himalaje i druge delove Azije.

Tzv konjski kesten (rod Aesculus) nije pravi kesten, ali je dobio ime po tome što proizvodi orašaste plodove sličnog izgleda koji su blago otrovni za ljude. Ne treba ih mešati sa vodenim kestenima koji su krtole vodene zeljaste biljke iz porodice šaša Ciperaceae.

Druge vrste koje se često pogrešno smatraju stablima kestena su hrast kestena (Kuercus prinus) i američka bukva (Fagus grandifolia), koje su takođe u porodici Fagaceae.

Plod je sadržan u bodljikavoj (vrlo oštroj) čašici prečnika 5–11 cm, koja se naziva i „bur“. Rašlje su često uparene ili skupljene na grani i sadrže jedan do sedam oraha u zavisnosti od različitih vrsta i sorti. Otprilike u vreme kada plodovi sazriju, rašlje postaju žuto-smeđe i razdvajaju se na dva ili četiri dela. Na drvetu mogu ostati duže nego što drže plod, ali češće postižu potpuno otvaranje i puštanje plodova tek nakon što padnu na zemlju; otvaranje je delimično zbog vlažnosti tla.

Plod kestena ima zašiljeni kraj sa malim čuperkom na vrhu (nazvan „plamen“), a na drugom kraju, hilum – bledo smeđi ožiljak na vezivanju. U mnogim sortama plod je spljošten sa jedne ili dve strane.

kesten ispucale ljuske
pixabay.com

Ima dve kože/opne. Prva je tvrda, sjajna, smeđa spoljna ljuska, koja se naziva perikarpus; Industrijski se naziva prosto „korom“. Ispod perikarpusa je još jedna, tanja koža, koja se naziva pelikula ili episperm. Pelikul se čvrsto drži za samo semena prateći brazde koje su obično prisutne na površini ploda. Ovi žlebovi su promenljive veličine i dubine u zavisnosti od vrste i sorte. Plod unutar njih pokazuje dve kotiledone sa kremasto-belim mesom, osim kod nekih sorti koje pokazuju samo jednu kotiledonu.

Plodovi kestena nemaju epigealno mirovanje i klijaju odmah padom na zemlju u jesen, koren odmah izlazi iz semena, a listovi i stabljike sledećeg proleća. Sa obzirom da semenima nedostaje unutrašnja zaliha hrane, gubi sposobnost održavanja ubrzo nakon sazrevanja i mora se odmah saditi. Vrhunske sorte među evropskim kestenima imaju dobru veličinu, slatkasti ukus i unutrašnju kožicu koja se lako uklanja.  Američki kesteni su obično vrlo mali (oko 5 g), ali slatkog su ukusa i lako se uklanjaju ljuske.

Neke japanske sorte imaju vrlo velike orašaste plodove (oko 40 g), sa tipično teško uklonjivim ljušturama. Kineske ljuske kestena obično je lako ukloniti, a njihove veličine se veoma razlikuju u zavisnosti od sorti, mada su obično manje od japanskog kestena.

Najveći Proizvođači Kestena u Svetu: Kina (skoro 2 metrične tone godišnje), zatim idu redom Turska, Južna Koreja, Italija, Grčka, Portugal, Japan, Španija, Severna Koreja, Francuska, Albanija, Čile, Bosna i Hercegovina itd.

 

Kesten u Ishrani

Kesten se može oljuštiti i jesti sirovo, ali najčešće se koristi prethodno termički obrađen, to uključuje pre svega pečenje. Za pečenje je (zavisno od sorte) potrebno prethodno zarezati ljuskue kako bi se sprečilo eksplozija ploda usled širenja. Jednom skuvano, njegova tekstura je slična teksturi pečenog krompira, nežnog, slatkog i orašastog ukusa. Ovaj način pripreme popularan je u mnogim zemljama, gde se zarezani kesten može i kuvati pomešan sa malo šećera.

Kesteni se mogu sušiti i mleti u brašno, koje se zatim može koristiti za pripremu hleba, kolača, pita, palačinki, testenina, palente (na Korzici poznatih kao pulenda) ili koristiti kao zgušnjivač za čorbe, supe i soseve. Kesten kolač se može pripremiti od kestenovog brašna. Na Korzici se brašno prži u uštipcima sličnim krofnama zvanim fritelli i od njih se prave necci, pattoni, kastagnacci i cialdi.

kesten pire
freepik.com

Brašno može biti svetlo bež ili tamnije boje. Kesten hleb može ostati svež i dve nedelje. Orašasti plodovi kestena takođe se mogu jesti kandirano, kuvano na pari, prženo u dubokom ulju, na žaru ili pečeno u slatkim ili slanim receptima. Mogu se koristiti za punjenje povrća, živine i drugih jestivih proizvoda.

Dostupni su sveži, sušeni, mleveni ili konzervirani (celi ili u pireu). Kandirani kesteni su celi kesteni ušećereni u šećernom sirupu. Pojavili su se u Francuskoj u 16. veku. Kesteni se beru u jesen, a kandiraju se od početka sledećeg leta za sledeći Božić. U Španiji, 31. oktobra uoči Dana svih svetih, Katalonija slavi la castaniada feštu koja se sastoji od jedenja kestena, paneleta, slatkog krompira i muscatella. U novembru se u regionima Galicije, Asturije, Kantabrije i drugih severnih provincija i Portugalije slavi Magosto uz kestenje. U mađarskoj kuhinji kuvani kesten se gnječi u pire, pomeša sa šećerom (i obično rumom), i prelije šlagom kako bi se napravio desert zvan – kesten pire (popularno i u Srbiji).

Zanimljivo, jedan kilogram neoljuštenog kestena daje oko 700 g oljuštenih kestena.

 

Nutritivna Vrednost Kestena (pečen, 100g):

Kalorije 245; Masti 2.2g (3% DV);

Ugljeni-Hidrati 53gr (19% DV); Vlakna 5.1g (18%); Šećeri 11gr;

Proteini 3.2g (6%);

Holin 1.5mg;

Voda 40.48g;

 

Vitamini:

Niacin 1.342 mg (8% DV);

Riboflavin 0.175 mg (13%);

Tiamin 0.243 mg (20%);

Vitamin A – Beta karoten 14 mcg;

Vitamin B6 0.497 mg (36%);

Vitamin C 26 mg (29%)!!;

Vitamin K 7.8 mcg (6%);

Vitamin E 0.50 mg (2%);

 

Minerali:

bodljikav plod kestena
freepik.com

Kalcijum, Ca 29.00 mg (2%);

Bakar, Cu 0.507 mg (56%);

Gvožđe, Fe 9.1 mg (5%);

Magnezijum, Mg 33.00 mg (8%);

Fosfor, P 107.00 mg (15%);

Kalijum, K 592.00 mg (13%);

Selen, Se 1.2 mcg (2%);

Natrijum, Na 2.00 mg (0%);

Cink, Zn 0.57 mg (5%);

*DV – dnevna potreba nutritijenta;

 

Kesten – Benefiti po Zdravlje

-Kesteni su bogati vitaminom C što ih čini jedinstvenim među orasima. Ustvari, pola šolje sirovog kestena daje vam 35 do 45 procenata dnevnog unosa vitamina C. Kesteni gube deo vitamina C ako ih prokuvate ili ispečete, ali i dalje imate od 15 do 20 procenata dnevnog unosa ovog zdravog vitamina. Da biste zadržali više vitamina C u kestenima tokom kuvanja, možete ih peći na nižim temperaturama ili ih koristiti u sušenom obliku.

-Kesteni su dobar izvor antioksidanata, čak i nakon kuvanja. Bogati su galnom kiselinom i elaginskom kiselinom – dva antioksidansa koja povećavaju koncentraciju kada se kuvaju.

-Jačaju zdravlje srca- Antioksidanti i minerali poput magnezijuma i kalijuma pomažu u smanjenju rizika od kardiovaskularnih problema, poput srčanih bolesti ili moždanog udara. Kesteni su dobar izvor ovih hranljivih sastojaka i mogu vam pomoći da ojačate zdravlje srca.

 

-Poboljšvaju varenje- Kesteni takođe mogu pomoći u poboljšanju varenja. Ovi orašasti plodovi su

pečeni kesten
freepik.com

dobar izvor vlakana koja pomažu u održavanju redovnosti i podržavaju rast zdravih bakterija u crevima. Kesteni su takođe bez glutena, što ih čini zdravim izborom za ljude alergičnim na gluten.

 

-Kontroliše šećer u krvi- Vlakna u kestenima takođe mogu pomoći u uravnoteženju šećera u krvi. Jedenje hrane bogate vlaknima osigurava da vaše telo polako apsorbuje skrob. Ovo pomaže u izbegavanju skokova šećera u krvi, što može biti opasno za ljude sa dijabetesom. Plus, kesten ima nisku vrednost glikemijskog indeksa od 54. Hrana s nižom ocenom glikemijskog indeksa neće prouzrokovati veće promene u nivou šećera u krvi kada ih jedete.

 

NAPOMENA! – Sirovi kesten je siguran u ishrani za većinu ljudi. Međutim, sadrže taninsku kiselinu, što znači da mogu da izazovu iritaciju želuca, mučninu ili oštećenje jetre ako imate bolest jetre ili imate određenih problema sa bubrezima.

 

Svi volimo kada ulica zamiriše na pečeni kesten u zimskim noćima, ili kada spremimo omiljeni desert – kesten pire sa šlagom, zar ne? 😉

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala

online devojke upoznavanje

by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.