Kivi

Kivi je voće veličine jajeta sa dlakavom korom braon boje. Plod kivija je sočan, zelene boje sa crnim semenom u unutrašnjosti ploda.

Opis kivija:

Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae.U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi. Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima. Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.

kiviPrirodno stanište kivija je dolina reke Jangce u Kini odakle je  kivi prvo odnešen na Novi Zeland a zatim i u ostale delove sveta. Sa planskom proizvodnjom kivija se počelo tek ’60-ih godina 20. veka. Kivi raste na drvenkastoj lozi koja rađa velike listove. Kada je zrenje voća u punom jeku potrebno je podupreti drvo kako bi voće opstalo i kako se ne bi oborilo na zemlju i uništilo plod. Cvetovi muškog i ženskog pola rastu na različitom drveću. Drvo kivija sa muškim odlikama ne rađa plodove ali se njegovi cvetovi koriste za aranžiranje i dekoraciju zbog lepih cvetova koje rađa. Proces života kivija se sastoji od sadnje, kalemljenja, orezivanja i rađanja plodova. Taj proces traje oko godinu dana dok je kod nekih sorti potrebno i 2-3 godine. Ceo proces od cvetanja do zrenja ploda traje oko 220 dana.

Ukoliko ste tokom berbe primetili da kivi nije sazreo u potpunosti držite ga oko 2-3 dana u papirnom džaku koji je izbušen na sobnoj temperaturi kako bi postigao zrelost. U plastičnoj kesi ga možete čuvati u frižideru oko 2 nedelje. Najčešće se konzumira svež ali ga možete pripremiti i u salatama kao i ćeđen u soku.

Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih obolenja, glavobolje i stresa. Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika, dlakave, smeđe kore i zelenog „mesa”. Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i minerala – kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa.

Plod kivija bogat je vlaknima, vitaminima C i E, kalijumom i veoma je pogodan za kontrolu telesne težine. Sadrži znatnu količinu magnezijuma,minerala važnog za rad kardiovaskularnog sistema. Bogat je izvor antioksidanasa, jer sadrži karotenoide, lutein, flavonoide i hlorofil. Ako se uporedi s drugim voćnim vrstama, kivi ima impresivan nivo antioksidanasa (vitamin C, vitamin E, selen, karotenoidi…) i nalazi se na trećem mestu, odmah iza pomorandže i crnog grožđa.

Nutritivne vrednosti (100g)
Energetska vrednost porcije: 56.0 kcal
Voda 42.0 %
Sadržaj vlakana: 3.0 g
Sadržaj ugljenih hidrata: 14.0 g
Kalcijum 24.0 mg
Kalijum 302.0 mg
Magnezijum 27.0 mg
Fosfor 36.0 mg
Vitamin A 16.0 mg
Vitamin C 89.0 mg
Folna kiselina 35.0 mg

Vrste kivija:

Postoje četiri vrste kivija,a to su :

  • Obični Kivi
  • Veliki Pegavi Kivi
  • Severnoistočni Pegavi Kivi
  • Mali Pegavi Kivi

Lekovita dejstva kivija

Kivi se koristi svež, kao i za pripremu kolača, dzemova i lekovitih napitaka. Zahvaljujići visokovrednim sastojcima, efikasan je u borbi protiv respiratornih infekcija, a osim toga jača imunitet, štiti od prehlade, reguliše krvni pritisak, smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, tumora, a pomaže i protiv glavobolje i stresa. Takođe snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale i otklanja toksine iz organizma. Redovnim konzumiranjem svežeg kivija smanjuje se količina triglecirida u krvi za 15%, a ovo blagotvorno voće pomaže i u zaceljivanju rana, održavanju zdravlja kostiju izuba i desni, te apsorpciji gvožđa, a pozitivno deluje i na probavni sistem jer održava ravnotežu između korisnih i štetnih bakterija u crevima. Zbog bogatog sadržaja vitamina C i voćnih kiselina, kivi je čest sastojak proizvoda za negu lica i tela. Štiti kožu od isušivanja i čini je baršunastom i nežnom, reguliše lučenje masnoće, sužava proširene pore i usporava starenje. Medjutim, iako je kivi svež veoma koristam, moramo biti i oprezni, jer preveliko unošenje može izazvati i alergiju.Savetuje se najviše 2-3 komada dnevno.

Prehlada
Oljuštiti i iseckati po jedan kivi, narandžu, šargarepu, jabuku, bananu, limun (ili limetu), dodati kašiku ili dve meda i mikserom ili u blenderu samleti voće. Po želji se može dodati voda. Ovaj napitak izuzetno je bogat vitaminima i odličan je protiv prehlade. Preporučuje se da se pije ujutru.

Celulit
Kilogram kivija sitno iseckati i procediti kroz cediljku ili gazu. Izgnječen kivi sipati u toplu kupku, a nakon dvadesetak minuta istuširati se mlakom ili prohladnom vodom.

Čišćenje kože
U blenderu izmiksati po jednu bananu i kivi, naneti na lice i vrat i ostaviti da deluje dvadesetak minuta. Nakon toga masku isprati mlakom vodom. S obzirom na to da kivi sadrži semenke, prilikom ispiranja utrljavanjem se radi i blagi piling.

Za blistav ten
Viljuškom zgnječiti jedan kivi i dodati mu supenu kašiku meda i malo jogurta. Naneti masku na lice i ostaviti dvadesetak minuta, a nakon toga isprati toplom vodom.

Džem…

Oprati i oljuštiti 1,5 kg kivija, iseckati ga na kocke i staviti u šerpu pa dodati kesicu želatina pomešanog sa dve kašike vode. Kuvati na laganoj vatri jedan sat, a nakon toga sipati 1,5 kg šecera i ostaviti da vri još minutdva. Vruc džem sipati u tegle, ostaviti da se ohladi, a potom zatvoriti celofanom.

Savet plus
Kivi se naročito preporučuje trudnicama, zbog toga što je bogat vitaminima B grupe i folnom kiselinom, koji pomažu pravilan razvoj fetusa.

by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *