Kobalt

,

Prosečno ljudsko telo sadrži manje od 1 mg kobalta, a najveće koncentracije tog minerala nalazimo u mišićima, kostima, jetri i bubrezima. U ljudskom telu nalazi se u sastavu vitamina B12 i to mu je i jedina uloga u ljudskom organizmu. U toj svojoj ulozi je potreban za stvaranje crvenih krvnih stanica, održavanje zdravlja živaca i ćelija sluznice ždrela i želuca.

Kobalt je esencijalni mikroelement koji je integralni deo vitamina B12, a koji je neophodan u metabolizmu folne kiseline i masnih kiselina.

Osim toga kobalt u sklopu vitamina B12 kobalt učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i ima značaja za dobro funkcionisanje nervnog sistema jer potpomaže stvaranje mijelinskog omotača.

Osim u sklopu kobalamina kobalt ulazi u sastav i manjeg broja metaloproteina (kobaltoproteina) koji u svojoj strukturi ne sadrže korin (deo molekula karakterističnog za kobalamin za koji se vezuje kobalt) kao što su: metionin-aminopeptidaza II i nitril-hidrataza.

Kobalt se apsorbuje u digestivnom traktu i zavisi od doze. U malim dozama se kobalt skoro u potpunosti apsorbuje, dok se u većim dozama slabo apsorbuje. Na apsorpciju kobalta utiču i nutritivni faktori, na primer, apsorpciju umanjuju aminokiseline, ali je povećava nedostatak gvožđa u organizmu.

Kobalt se najviše akumulira u jetri čoveka (organ gde se čuva vitamin B12). Tu ima oko 20% od njegove ukupne količine u organizmu.

Kobalt se izlučuje uglavnom urinom, ali u manjim količinama i fecesom.

Izvori kobalta

Izvori kobalta u hrani su meso, jetra (džigerica), bubrezi, mleko, ostrige, dagnje, riba, školjke. Manje količine kobalta se nalaze u pečurkama (posebno shitake). U voću i povrću uglavnom nema kobalta (izuzetak su mahunarke, spanać, kupus, zelena salata, repa, zelje, smokve gde ga ima jako malo). To objašnjava zašto vegetarijaci često imaju nedostatak ovog minerala.

Preporučene dnevne količine

Kobalt se u organizam unosi isključivo unosom vitamina B12, a nikako u svom jonskom ili metalnom obliku. Stoga nema jasno preporučenih količina za kobalt jer se koriste preporuke za vitamin B12, ali se on preko ovog vitamina unosi u količini od 5-8 µg dnevno.

Ukoliko se kobalt u organizam unosi u nekom drugom obliku onda on može biti veoma toksičan. Letalne doze kobalta (LD50) iznose od 150-500 mg po kilogramu telesne mase čoveka.

Preterano konzumiranje kobalta može prouzrokovati povećan broj crvenih krvnih zrnaca. Kod životinja su prevelike doze kobalta (4 do 10 mg po kilogramu težine) proizvele anemiju, gubitak apetita i telesne težine, a povremeno i gušavost, hipotiroidizam i poremećaje u radu srca.

Apsorpciju pomaže: bakar, gvožđe i cink, a ne odmaže ništa.

Nedostatak kobalta

Nema poznatih nedostataka kobalta, ali nedostatak vitamina B12 dovodi do anemije. Unošenjem dovoljne količina ovog vitamina neće biti problema sa kobaltom u organizmu. Na nedostatak kobalta moraju posebnu pažnju obratiti vegetarijanci koji ne unose dovoljno kobalta ni vitamina B12. Zemljište, generalno, postaje sve deficitarnije sa kobaltom što dodatno smanjuje ionako nizak nivo kobalta u namirnicama biljnog porekla.

Toksičnost

Toksičnost kobaltom se najčešće javlja kada se kobalt unosi u svom neorganskom obliku. To se javlja u slučajevima kontaminacije hrane. Višak kobalta u organizmu dovodi do sledećih poremećaja:

  • Pored nikla i hroma kobalt je glavni uzročnik kontaktnog dermatitisa,
  • kardiomiopatija,
  • mučnina,
  • srčane smetnje,
  • gušavost,
  • oštećenje bubrega,
  • oštećenje nerava
  • hiperprodukcija crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) – zgusnuta krv,
  • povećana aktivnost u koštanoj srži
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *