Krompir

Engleski naziv: Potato
Latinski naziv: Solanum tuberosum L.
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, visine od pola metra do jednog metra, životne forme geofita – poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i potiče latinski naziv) po tipu krtole. Listovi su perasto deljeni. Cveta od juna do avgusta. 

Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi, a naročito u Irskoj gde je uz mleko predstavljao gotovo “jedinu“ hranu.

Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe.

krompirCela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno razmnožavanje).

Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. Naime, ovo je četvrta po redu namirnica po rasprostranjenosti u svetu posle kukuruza, pšenice i pirinča. Ova biljka raste na svim geografskim dužinama i pri tome zahteva sasvim malo prostora, odnosno zemljišta, a može da se sačuva i do šest meseci bez frižidera. Veoma je hranljiv.

Najveći deo dragocenih sastojaka nalazi se odmah ispod ljuske, pa krompir treba tanko ljuštiti, da ne bi izgubio previše vitamina, i rezati neposredno pre termičke obrade.

Fenolski sastojak u sirovom krompiru – hlorogen, predstavlja podlogu enzimima koji dovode do oksidacije. Upravo zbog njega tamni oljušteni sirovi krompir. Osim toga, hlorogen predstavlja i važan zaštitni sastojak, neophodan u stvaranju otpornosti krompira na gljivične infekcije. Krompir ima izrazito alkalnu reakciju, zbog čega je veoma pogodna namirnica u dijetoterapiji stanja koja su praćena smanjenjem alkalne rezerve, kao i kada je potrebno povećati izlučivanje mokraće.

Energetske i nutritivne vrednosti

Energetska i nutritivna vrednost na 100 g.

Nutrijent Merna jedinica jed. Količina
Energetska vrednost kcal / kJ 58 / 242
Masti g 0,10
– zasićene masne kiseline g 0,03
– jednostruko nezasićene masne kiseline g 0,00
– višestruko nezasićene masne kiseline g 0,04
Ugljenihidrati g 12,44
Vlakna g 2,50
Belančevine g 2,57
So g 0,01
Vitamin A μg 0,00
Vitamin D μg 0,00
Vitamin E mg 0,00
Vitamin K μg 0,00
Vitamin C mg 11,40
Vitamin B6 – piridoksin mg 0,24
Vitamin B12 – komalamin μg 0,00
Tiamin – vitamin B1 mg 0,02
Riboflavin – vitamin B2 mg 0,04
Niacin – vitamin B3 mg 1,03
Pantotenska kiselina – vitamin B5 mg 0,30
Kalijum mg 413,00
Kalcijum mg 30,00
Fosfor mg 38,00
Magnezijum mg 23,00
Gvozdje mg 3,24
Cink mg 0,35
Bakar mg 0,42
Mangan mg 0,60
Selen μg 0,30

* Izvor podataka: USDA National Nutrient Database for standard Reference, Release 16 (July 2003)

U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. U industriji se krompir često prerađuje u granule, ljuspice ili brašno, pri čemu se oslobađa od vode. To se dalje može iskoristiti kao stočna hrana, ali i u ljudskoj ishrani za zgušnjavanje sosova ili omekšavanje poslastica. Skrob, glavni sastojak krompira se hidrolizom može razložiti na glukozu, koja se opet alkoholnim vrenjem može prevesti u alkohol. Na taj način nastaju votka i akvavit, rakija popularna u Skandinaviji.

Oko dve trećine roda krompira se koristi u ishrani, ali krtola se koristi i u druge svrhe. Skrob iz krompira se koristi za ukrućivanje tkanina i tapeta (štirak), kao dodatak bojama da bi se zgusnule, a upotrebljava se i pri štampanju na pamuku i lanu. Krompir se koristi i za dobijanje važnih kiselina: limunske i fumarne, ali i etanola, koji služi kao gorivo i za dobijanje bioplastike.

Krompir je i lekovita biljka. Kriške krompira sprečavaju izbijanje plika usled opekotina, a žvakanje sirovog krompira otklanja mučninu u trudnoći. Kriške krompira ili skrob iz njega mogu otkloniti mrlje od spanaća ili masti, a takođe se u vodi u kojoj se kuvao krompir lako čisti srebrnina. Takođe sa odeće otklanja i tragove od znoja, a može se koristiti i kao dezodorans. Konačno, može se koristiti i kao herbicid.

U krompiru se nalazi i alkaloid solanin (nervni otrov), pretežno u perifernim slojevima. Ljušćenjem se uklanja 1/3 ukupne količine solanina. Više solanina ima u zelenom i nezrelom krompiru. Količina solanina posebno se povećava za vreme klijanja krompira. Zato proklijali krompir nije preporučljiv za ishranu. Trebalo bi naglasiti, da i proklijali krompir, sa koga su skinute klice, takođe sadrži otrovni solanin. Ovaj otrov ostaje u jelu i posle kuvanja i može da izazove trovanje.

Krompir je veoma lak za varenje, zato je odličan za ishranu obolelih i rekonvalenscenata, beba i drugih koji ne mogu da dobro vare čvrstu hranu, ali im je potrebna energija. Sadrži vitamin C i vitamine B kompleksa, kao i kalijum, magnezijum, fosfor i cink.
U tradicionalnoj medicini se smatra da kombinacija hranljivih sastojaka u krompiru (vitamina, kalcijuma i magnezijuma) pomaže u olakšavanju simptima reume. Za to je posebno dobra voda od kuvanja krompira.
Krompir je dobar protiv upala, spoljašnjih i unutrašnjih, Pošto sadrži vitamin C, kalijum i vitamin B6, može da olakša simptome upale creva i organa za varenje uopšte. Dobar je za one koji imaju ulceracije (čiriće) u ustima.
Krompiri takođe sadrže i znatnu količinu dijetnih vlakana.
Krompir je takođe odlična namirnica za one koji pate od dijareje, jer se veoma lako vari i sadrži veoma blage sirove materije.
Krompiri su najbolji pečeni ili kuvani u ljusci, jer tako zadržavaju najviše hranljivih materija.

Ne treba preterivati sa krompirima, jer ukoliko se tokom dugog vremena jedu samo krompiri, to povećava kiselost organizma.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *