Kruška

kruskaKruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.

„Divlje“ vrste roda Pyrus mogu hibridizovati, slično ostalim rodovima u potfamiliji jabukâ (Maloideae), ali se prirodni areali ovih vrsta ne preklapaju i time je pojava hibridizacije bila sprečena. Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje“ vrste i počinju domestifikaciju. Postoje dva naziva za domestifikovane (domaće) kruške – Pyrus communis (evropska) i Pyrus pyrifolia (dalekoistočna).

Ove dve vrste (i njihovi kultivari) nastale su kroz dva nezavisna procesa domestifikacije, pre 500. godine p. n. e. Neki kultivari evropske domaće kruške su možda nastali hibridizacijom P. communis sa vrstom P. reqelii.

Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija – kruška (kruškovača), a najpoznatija kruškova rakija je od sorte viljamovke. Osim za rakiju, kruške se koriste i za pripremu kompota, džemova, pekmeza, slatka, kao i dodatak za razne voćne kolače i torte.

Slatke i sočne, najčešće mekane, a ponekad tvrde unutrašnjosti – kruške su nekada nazivane “darom bogova”. Postoji mnogo različitih vrsta, tako da se mogu naći na pijacama i u marketima gotovo tokom čitave godine, mada im je glavno vreme zrenja period od avgusta do oktobra. Spadaju u istu porodicu voćaka kao jabuke i dunje. U zavisnosti od vrste, kruške mogu biti žute, zelene, braon ili crvene.

Kruška je dobar izvor vitamina C. Poznato je, ali nije zgoreg da ponovimo – ovaj vitamin je moćno sredstvo u borbi protiv prehlade, jer stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništava mnoge viruse i bakterije, a takođe i regeneriše vitamin E – snažan antioksidant. Konsumiranje ove voćke pomaže i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i bolesti crevnog trakta.

Kalorijska vrednost kruške

NAMIRNICA
kCal/100g
KOMPOT – od krušaka
77
KRUŠKA 29
KRUŠKA – mesnati deo
41

Kruška (100g):

Ukupno masti 0.1g
Zasićene masti  0.1g
Holesterol 0mg
Natrijum 1mg
Ugljenihidrati 15.5g
Dijetalna vlakna  3.1g
Šećeri 9.8g 
Proteini         0.4g 
Kalcijum
9mg 

Kalijum

119mg

Lekovito dejstvo kruške:

Mladi listovi divlje kruške pospešuju izlučivanje peska i kamenca iz mokraćnih kanala. Plod divlje kruške ima hranljiva i lekovita svojstva. Sveži plodovi sadrže u proseku oko 24 odsto vode, 13 odsto šećera, 0,2 odsto jabučne kiseline, 0,4 odsto belančevina, 0,3 odsto masti, 3,5 odsto pektina, 2,5 odsto nesvarljivih materija. Sadrži vitamine A i C, minerale: kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum. U ljudskoj ishrani zreo plod se koristi za rakiju, marmeladu i džemove. U narodnoj medicini plod kruške se upotrebljava za voćni čaj protiv kašlja, upala, promuklosti. Povoljno deluje na sluzokožu creva. I tanka ljuska krušaka sadrži hranljive sastojke, tako da je ne treba ljuštiti.

Zbog šećera dijabetičari ih trebaju izbegavati. Zbog biljnih vlakana koje sadrži krušku treba da izbegavaju osobe sa povećanom kiselinom u želudcu, osobe sa svim crevnim poremećajima, osobe sa oboljenjem žučnih puteva, kao i one osobe koje pate od gastritisa. Njima su dopuštene samo oljuštene i ispasirane kruške. Jača pluća,organe za varenje, žučnu kesu, i žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Sok od kruške je odličan izvor energije zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktozi i levulozi, pa je prikladan i za dijabetičare. Zahvaljujući svom osvežavajućem delovanju, sok od kruške može olakšati groznicu.

Alergija na krušku:

U današnje doba kad su alergije vrlo rasprostranjene dobro je znati da su kruške hipoalergena hrana, stručnjaci osobito preporučuju da se prilikom uvođenja voća u prehranu male djece najprije daju kruške.

Zanimljivosti o kruški:

Plodovi jabuka i krušaka imaju svojevrsne disajne cevi uz pomoć kojih dišu čak i nakon što su ubrani, saopštili francuski naučnici.
Stručnjaci ustanove pod nazivom Europski sinhrotronski izvor (ESRF) u Grenobleu zajedno sa svojim kolegama s Katoličkog univerziteta u Leuvenu u Belgiji uspeli su otkriti disajne putove u voću za koje se već dugo pretpostavljalo da postoje. Otkriće im je pošlo za rukom uz pomoć rendgenske kompjuterske tomografije.
Disajni putevi u jabukama imaju oblik nepravilnih šupljina, dok kruške dišu kroz fine pravilne kanale. “Još nije poznato kako se disajni putevi u plodovima razvijaju i zašto jabuke imaju nepravilne šupljine a kruške mrežu sićušnih kanala”, izjavio je Pieter Verboven sa Sveučilišta u Leuvenu.
On međutim smatra da je otkrio zašto kruške brže trule od jabuka. Kanali u kruškama ne mogu dopremiti toliko kiseonika u sredinu ploda i stoga njihovim stanicama naprosto “ponestaje daha” objasnio je. Kako bi se održala svežina ploda, nakon branja mora dolaziti barem mala količina kisika u svaku stanicu. Ukoliko se to ne dogodi nastaju smeđe pege a kakvoća ploda se smanjuje.

Kupovanje i čuvanje krušaka

Jednom kada sazre, kruške se vrlo brzo kvare, pa u prodaju na police dućana ili u prodavnice dolazi nezrelo voće koje treba nekoliko dana sazrevanja. Potražite kruške koje su čvrste, ali opet ne pretvrde, glatke kore bez oštećenja, tamnih mekanih delova ili znakova budji. Boja krušaka ne mora biti jednolična, već može sadržavati crvenosmeđe delove ili smeđe tačke na kori koji su karakteristike nekih podvrsta i često puta odražavaju intenzivniju aromu.

Kruške treba ostaviti na sobnoj temperaturi kako bi sazrele. Zrelost krušaka možete jednostavno proveriti tako da lagano pritisnete palcem i kažiprstom područje oko peteljke koje bi trebalo biti blago mekano, ali još uvek čvrsto. Ukoliko kruške nećete odmah koristiti, stavite ih u hladnjak u kojem mogu očuvati svežinu do nekoliko dana. Isto tako ih u hladnjaku treba spremiti daleko od hrane koja ima intenzivan miris, jer kruške vrlo lako preuzimaju miris druge hrane.

by

2 Comments



  1. // Reply

    Poštovani,

    Moja zimska kruška lepo rađa, a pošto ima krupne plodove, često zelena otpada sa drveta. Molim vas recite mi kako najbolje da je skladištim i sačuvam do zrenja.

    Unapred hvala.
    Milica

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *