Magnezijum

,

Magnezijum se u organizmu nalazi u količini od oko dvadesetak grama i deo je strukture kostiju, normalno manje od kalcijuma i fosfora. U poslednje vreme se pridaje veći značaj magnezijumu pošto je otkriveno da ima veliku ulogu u mnogim fiziološkim procesima. Nije redak slučaj pojava nedostatka ovog minerala. Razlozi su uglavnom u malom unosu integralnih žitarica ili zbog malog sadržaja magnezijuma u zemljištu. Nadoknada se vrši unošenjem dodatnog magnezijuma.

Odprilike jedna polovina zaliha magnezijuma nalazi se u kostima. Ćelije koje čine organe i druga tkiva održavaju balans, osim male količine koja se nalazi u krvi. Kao i kalcijum i fosfor, magnezijum je potreban za pravilan razvoj i očuvanje skeletnog sitema. Naime, magnezijum je neohodan da bi telo bilo sposobno da apsorbuje kalcijum i on pomaže u regulisanju nivo kalcijuma.

Kada je srce u pitanju, magnezijum je takođe važan. On pomaže u regulisanju srčanog ritma i smanjuje rizik od razvoja aritmije. Magnezijum takođe pomaže u snižavanu krvnog pritiska, i time smanjuje rizik od razvoja srčanih oboljenja. Istraživanja pokazuju da magnezijum ima sposobnost da snižava nivo holesterola.

Ko treba da uzima magnezijum?
Potrebe za magnezijumom se povećavaju u toku rasta, trudnoće ili dojenja. Kod mladih, nedostatak magnezijuma može izazvati nestabilnost karaktera i preteranu uznemirenost. Za sportiste, on je stimulativno sredstvo koje se izlučuje znojem. Organizam starijih osoba ga teže apsorbuje.
U slučaju povećanog unosa alkohola, dijabetesa, dijareje, ali i uzimanja diuretika i nekih kontraceptivnih pilula (bogatih estrogenom), olakšava se njegovo izlučivanje putem urina. Nedostatak magnezijuma povećava osetljivost na stres. Konačno, loša i neuravnotežena ishrana dovodi do nedostatka ovog oligoelementa.

Znaci upozorenja kod nedostatka magnezijuma?
To su obično generalna usporenost, grčevi i bolovi u misićima, nesanica, glavobolja, vrtoglavice, velika emotivnost, nervoza, uznemirenost… Nedostatak magnezijuma je otežavajući faktor u slučaju degenerativnih oboljenja i kardiovaskularnih bolesti, kao sto je ateroskleroza.

Koje su preporučene dnevne doze magnezijuma?

Deca
do 3 godine: 40-80mg
4-6 godina: 120mg
7-10 godina: 170mg

Odrasli
muškarci: 270-400mg
žene: 280-300mg
trudnice: 320mg
dojilje: 340mg
Individualne potrebe za mineralima se mogu razlikovati i zavise od ishrane, napora kojima je osoba izložena, stresa, bolesti, lekova koje koristi…
Preporučljivo je uz magnezijum uzimati vitamine B kompleksa, jer nivo vitamina B6 u organizmu utiče na to koliko će magnezijuma biti usvojeno iz hrane.

Preporučena dnevna doza je 6 mg po kilogramu telesne tezine, ali nju treba povećati u periodu rasta, trudnoće i dojenja ili ako se intenzivno bavite nekom fizičkom aktivnošću. Tako bi žena od 50 kilograma morala dnevno da unosi 300 mg magnezijuma.

Gde možemo naći magnezijum?

Sadrže ga sledeće namirnice: avokado, artičoke, jaje, riba, školjke, meso, žitarice, lisnato povrće, alge, pečurke, koštunjavo voće, pirinač, spanać, tikvice, mahunarke, paškanat, zimska tikva, semenke, med, kakao i čokolada.

Magnezijum lekari preporučuju za: alergiju, astmu, anksioznost, stres, hronični umor, zatvor, dijabetes, povišen krvni pritisak, kamen u bubregu, migrenu, PMS, opuštanje mišića.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.