Molibden

,

Ako ne znate šta je molibden, definitivno niste jedini. Molibden je jedan od mikroelemenata i pored toga telo skladišti ovaj mineral u većini tkiva u organizmu, uključujući mozak, slezinu, pluća, bubrege, kosti i kožu, ukupan nivi u telu nije značajan.

Iako se molibden poznat od davnina, često je zamenjivan sa olovom. Prvi put je definisan 1778. godine, a proizveden 1893. godine. Samo nekoliko decenija posle toga počela su ozbiljna istraživanja o njegovom značaju za čoveka.

Osim za čoveka, molibden je važan i za ceo ekosistem, jer učestvuje kao kofaktor brojnih enzima koji učestvuju u biogeohemijskim ciklusima ugljenika, azota i sumpora u prirodi.

Molibden se u organizmu nalazi u veoma malim količinama, ali je njegova uloga važna u mnogim biološkim procesima koji uključuju razvoj nervnog sistema, ukanjanje otpadnih supstanci iz organizma preko bubrega i proizvodnja energije u ćelijama.

Kod čoveka molibden ima ulogu kofaktora kod tri enzima:

  • Sulfid oksidaza katalizuje transformaciju sulfita do sulfata (detoksikacija organizma) i igra ulogu kod metabolizma aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin i cistin),
  • Ksantin oksidaza katalizuje razgradnju nukleotida,
  • Aldehid oksidaza sa ksantin oksidazom katalizuju reakcije hidroksilacije koje uključuju brojne molekule slične strukture, a učestvuju i u metabolizmu raznih droga i toksina

Molibden je komponenta koja ulazi u sastav enzima. Molibden pomaže da se prekine deo sulfitnih otrova koji se stvaraju unutar tela. To je jedan od razloga zašto se veruje da on ima antitoksične karatkeristike. Sulfiti u telu su česti zato što oni regularno uključeni u hemijskim konzervansima. Određena hrana i lekovi, pa čak i hrana bogata proteinima takođe sadrži sulfide. Kada telo nije u mogućnosti da prekine veze sa sulfidima, to može pokrenuti alergijske reakcije.

Kao i mnogi drugi minerali, molibden je potreban telu da bi se pravilno odvijao proces metabolizma masti, ugljenih hidrata, bakra i nitrogena. on takođe ulazi u sastav enzima koji su odgovorni za metabolizam purina i sumpora. U stvari, molibden je neohodan u sintezi različitih enzima.

Ćelijama je potreban molibden kako bi one pravilno funkcionisale. Osim toga, Ovaj mineral pomaže telu u borbi određenih supstanci koje se povezuju sa razvojem raka. Molibden pomaže u očuvanju ličnog uzbuđenja i može pomoći zadržati da inpotencija ne postane problem. On igra ključnu ulogu u održavanju nivo šećera u krvi u ravnoteži. I na kraju, veruje se da on pomaže u borbi protiv zubnog karijesa i propadanja zuba.

Kada jednom ovaj mineral dospe u gastrointestinalni trakt on se lako apsorbuje i lako eliminiše preko bubrega.

Glavna uloga molibdena je njegova metabolička uloga. Molibden je zbog svojih jedinstvenih hemijskih osobina biološki katalizator za reakcije u kojima dolazi do prenosa protona i elektrona, a moguće je i prenosa kiseonika koji je u sprezi sa ovim reakcijama. Molibdoenzimi kod čoveka su:

  • Sulfid oksidaza katalizuje transformaciju sulfita do sulfata (detoksikacija organizma) i igra ulogu kod metabolizma aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin i cistin),
  • Ksantin oksidaza katalizuje razgradnju nukleotida,
  • Aldehid oksidaza sa ksantin oksidazom katalizuju reakcije hidroksilacije koje uključuju brojne molekule slične strukture, a učestvuju i u metabolizmu raznih droga i toksina

Izvori molibdena

Pasulj, tamno zeleno lisnato povrće, mahunarke, grašak, grašak, spanać, blitca, orasi, boranija, jaja, semenke suncokreta, pšenično brašno, krastavac, pirinač, žitarice, kvasac, jetra, bubrezi, mleko sa manje masnoće, tvrda voda (tvrda znači da sadrži puno minerala) su veoma dobri izvori ovog mikroelementa. Životinjski proizvodi, voće sadrže veoma malo molibdena. Donekle ga ima u jetri, mleku, jagnjetini.

Kako su nedostaci molibdena veoma retki ne postoji preporučena dnevna doza. Međutim smatra se da je za odrasle osobe dovoljno da unesu između 75 i 250 mikrograma molibdena na dan.
Traba naglasiti da količina molibdena u biljnoj hrani zavisi pre svega od sadržaja ovog elementa u zemljištu.

Preporučene dnevne količine molibdena

Dnevno se preporučuje:

Deca (1-3 godine): 17 mikrograma,
Deca (4-8 godine): 22 mikrograma,
Deca (9-13 godine): 34 mikrograma,
Omladina (14-18 godine): 43 mikrograma,
Odrasli (više od 18 godina): 45 mikrograma,
Trudnice i žene u periodu laktacije(svih uzrasta): 50 mikrograma,

Simptomi nedostatka molibdena

Nedostaci molibdena se sreću izuzetno retko i jedino ako se jedu namirnice koje su rasle na zemljištu koje je izuzetno siromašno ovim mineralom. Međutim, ovaj tip nedostatka ako se desi dovodi do ozbiljnih problema kao što su razdražljivost i nepravilan rad srca. Nedostatak može prouzrokovati smanjenje količine urina koja se izlučuje, i to može izazvati oksidacuju koja  je prouzrokovana nivom kiseline. Umor je drugi simptom kao što su i problemi povezani sa ustima, desnima i vidom. Kod muškaraca pojavljuje se inpotencija. Nedostatak može takođe prouzrokovati rak. I zato je molibden neophodan da spusti nivo sulfita unutar tela, i nedostatak može prouzrokovati neželjene supstance koje mogu biti štetne.

Uočen je nedostatak mobibdena kod osoba koje boluju od Kronove bolesti. Simptomi koji se javljaju kod njih su: ubrzani rad srca, ubrzano disanje, glavobolja, noćno slepilo, nizak nivo mokraćne kiseline u plazmi i urinu, nizak nivo sulfata u mokraći, a povećan nivo sulfita.

Nedostatak molibdena može se uočiti i kod osoba sa genetskim predispozicijama za slabim usvajanjem molibdena u organizmu.

Toksičnost

Visoka količina molibdena u organizmu dovodi do slabije usvojivosti bakra i do njegove anemije. Višak molibdena može u organizam ući u metalnoj industriji ili rudnicima. Simptomi viška molibdena u organizmu su iritacija kože i očiju, umor, glavobolja, bolovi u zglobovima, giht, dijareja, anemija, usporen rast.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *