Nikl

,

Značaj nikla za živi svet je prvi put otkriven krajem šezdesetih godina prošlog veka, a do tada se nikl posmatrao samo u smislu svoje toksičnosti za organizam. Od tada se nikl posmatra kao “mogući” esencijalni mikroelement za čoveka, ali se o njegovoj ulozi u organizmu i dalje malo zna. Naveći broj istraživanja koji se odnose na ulogu nikla u organizmu je rađen na pilićima i pacovima.

Smatra se da u ljudskom organizmu ima oko 10 mg nikla.

Biološka uloga nikla se još ne zna u potpunosti. Iako je nikl uglavnom ravnomerno raspoređen u organizmu nešto veća količina se nalazi u okviru nukleinskih kiselina, posebno kod ribonukleinske kiseline (RNK ili RNA) i smatra se da na neki način utiče na strukturu ili funkciju proteina koji su povezani sa nukleinskim kiselinama.

Osim toga uloga nikla je povezana sa enzimima koji utiču na razgradnju i upotrebu glukoze, ali i u stvaranju prolaktina (samim tim i u proizvodnju mleka u mlečnim žlezdama).

Enzimi koji koriste nikl još nisu otkriveni iako nikl aktivira i inhibira enzime koji sadrže druge metale. Osim njegove uloge kod enzima, nikl je uključen i u proizvodnju i delovanje nekih hormona.

Nikl utiče na optimalan rast, zdravu kožu, strukturu kostiju. Uključen je u metabolizam gvožđa (pošto utiče na apsorpciju gvožđa iz hrane) i igra ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca – eritrocita. Neophodan je u metabolizmu šećera, masti, hormona i ćelijske membrane.

Najveći broj ispitivanja uloge nikla u organizmu je za sada rađen na životinjama, pa zato se njihova relevantnost na ljude još ne može potvrditi.

Nikl se slabo apsorbuje u organizmu. Manje od 10% se aprosbuje u gastrointestinalnom traktu. U organizam ulazi vezivanjem za protein nikloplazmin. Kada nikl dospe u organizam on se iz distribuira u svim organima, ali se najviše akumulira u bubrezima, kostima i tiroidnoj žlezdi gde ispoljava i svoju toksičnost. Ukoliko se nikl unese vazduhom zagađenim niklom najčešće se zadržava u plućima. Nikl koji uđe u krvotok se izlučuje urinom, ukoliko se unese hranom izlučuje se fecesom.

Izvori nikla

Biljke su glavni izvor nikla. Biljke koje rastu za zemljištu zagađenom niklom mogu imati sadržati veće količine nikla.

Najbogatije namirnice niklom su: orasi, lešnici, grašak, pasulj, čokolada, soja, sočivo, ovas, heljda, ječam, kukuruz. Od voća nikla ima u bananama i kruškama. Hrana životinjskog porekla je siromašna niklom, ali se nikl može naći i u pijaćoj vodi.

Osim u hrani nikla ima i u neprehrambenim proizvodima kao što su metalni novac, nakit, ram za naočare, razni kućni aparati, itd. Određena količina nikla tada ulazi u organizam preko kože.

Preporučene dnevne količine nikla

Preporučene dnevne količine nikla nisu utvđene, ali se prepostavlja da je dovoljno uneti oko 100 mikrograma dnevno. Međutim, neke studije pokazuju da se dnevno može uneti i od 200-750 mikrograma nikla.

Nedostatak / toksičnost nikla

Nedostatak nikla

Nedostatak nikla se u organizmu retko dešava jer su njegove količine koje su potrebne organizmu male. Međutim, može se javiti kod preteranog znojenja.

Kod čoveka nedostatak nikla još nije dovoljno ispitan, a simptomi kod životinja uključuju: usporen rast, reproduktivne promene i promenjen lipidni (lipidi – masti) i glukozni nivo u krvi.

Kod čoveka je još uočena promena u boji kože, kosa postaje grublja, hormonski disbalans i nepravilan rast kostiju. Funkcija jetre je umanjena a pogođen je metabolizam gvožđa, pri čemu se gvožđe slabije usvaja.

Metabolizam kalcijuma i vitamina B12 je takođe poremećen nedostatkom nikla.

Toksičnost

Višak nikla se ishranom retko unosi u organizam. Najčešći simptomi su uočeni kada čovek dođe u fizički kontakt sa niklom ili prilikom udisanja vazduha u kome je količina nikla veća (u industrijskim zonama, dim od cigareta, izduvni gasovi automobila). Kod osoba osetljivih na nikl javlja se dermatitis koji se oseća kao svrab. Smatra se da je 10-20% ljudi osetljivo na nikl (kontaktna osetljivost).

U većim količinama nikl se smatra kancerogenim, jer povećava rizik od tumora pluća, nosa i grla. Takođe javljaju se i respiratorni problemi (problemi sa disanjem) u slučajevima kada je nikl unet vazduhom. Ti problemi uključuju astmu i bronhitis.

Ostali problemi koji se javljaju usled viška nikla su: slab razvoj kostiju, opada rezistentnost organizma na infekcije, kratak dah, glavobolja, mučnina, povraćanje.

by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *