Paradajz

,

Da li ste se nekada zapitali da li je paradajz voće ili povrće? Botaničari ga klasifikuju kao voće jer se razvija iz jajnika cvetajućih biljaka i sadrži seme. Međutim, s obzirom na to da se paradajz priprema i poslužuje poput povrća, kao i to da ima mnogo manje šećera od voćaka koje se koriste u kuhinji- u kulinarskoj perspektivi se uglavnom smatra povrćem. U svakom slučaju, paradajz je ukusna i hranljiva namirnica koja predstavlja dobar dodatak većini ljubitelja zdrave ishrane.

Paradajz (Solanum lycopersicum) je voće poreklom iz zapadnih delova Južne Amerike, kao i iz Centralne Amerike. Danas ga naravno nalazimo širom sveta gde se gaji kako na otvorenim poljima tako i u plastenicima i staklenicima.

Paradajz je glavni prehrambeni izvor antioksidansa likopena, koji je povezan sa mnogim zdravstvenim benefitima, uključujući smanjeni rizik od srčanih bolesti i raka. Takođe je sjajan izvor vitamina C, kalijuma, folata i vitamina K. Sadržaj vode u paradajzu je oko 95%. Ostalih 5% sastoji se uglavnom od ugljenih hidrata i vlakana.

semena paradajza
pixabay.com

Obično crven kada je zreo, paradajz takođe može biti u raznim drugim bojama, uključujući žutu, narandžastu, zelenu i ljubičastu, a cvetovi paradajza su tipično žute boje. Štaviše, postoje mnoge podvrste paradajza različitih oblika i ukusa.

 

Evo hranljivih sastojaka malog (100 grama) sirovog paradajza:

Kalorije: 18

Voda: 95%

Proteini: 0,9 grama

Ugljeni hidrati: 3,9 grama

Šećeri: 2,6 grama

Vlakna: 1,2 grama

Masnoća: 0,2 grama

 

Paradajz je dobar izvor određenih vitamina i minerala:

– Vitamin C – Ovaj vitamin je osnovni hranljivi sastojak i antioksidans. Jedan srednje veliki paradajz može da obezbedi oko 28% referentnog dnevnog unosa (RDI).

– Kalijum – je koristan za kontrolu krvnog pritiska i prevenciju srčanih bolesti.

– Vitamin K1. Takođe poznat kao filokinon, vitamin K važan je za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju.

– Folat (vitamin B9). Jedan od vitamina grupe B, folat je važan za normalan rast tkiva i rad ćelija. Posebno je važan za trudnice.

– Natrijum: 5mg (100gr)

 

Glavna biljna jedinjenja u paradajzu su:

Likopen – Crveni pigment i antioksidans, detaljno je proučavan zbog njegovih blagotvornih zdravstvenih efekata.

Beta karoten – Antioksidans koji hrani daje žutu ili narandžastu nijansu, beta karoten se pretvara u vitamin A u vašem telu.

Naringenin – Nađen u koži paradajza, pokazalo se da ovaj flavonoid smanjuje upalu i štiti od raznih bolesti kod miševa.

Hlorogena kiselina – Snažno antioksidativno jedinjenje, hlorogena kiselina može sniziti krvni pritisak kod ljudi sa povišenim nivoom.

 

Hlorofili i karotenoidi poput likopena odgovorni su za bogatu, izraženu boju paradajza. Kada započne proces zrenja, hlorofil (zeleni) se razgrađuje i karotenoidi (crveni) se sintetišu.

čeri paradajz
pixabay.com

Likopen (Lycopene)

 – najzastupljeniji karotenoid u zrelom paradajzu. Nalazi se u najvećim koncentracijama u koži paradajza. Generalno, što je plod crveniji, to je više likopena. Proizvodi od paradajza – poput kečapa, soka od paradajza, paradajz paste i paradajz sosa – najbogatiji su prehrambeni izvori likopena. Količina likopena u prerađenim proizvodima od paradajza često je mnogo veća nego u svežem paradajzu. Na primer, kečap ima 10–14 mg likopena na 100 grama, dok jedan mali, sveži paradajz (100 grama) sadrži samo 1–8 mg.

Međutim, imajte na umu da se kečap često konzumira u vrlo malim količinama. Stoga će vam biti lakše povećati unos likopena jedući neobrađeni paradajz – koji takođe ima DALEKO manje šećera od kečapa.

Ostala hrana koju koristite u ishrani može imati snažan uticaj na apsorpciju likopena. Konzumiranje ove biljne smeše sa izvorom masti može povećati apsorpciju i do četiri puta. Međutim, ne prihvataju svi likopen istom brzinom. Iako su prerađeni proizvodi od paradajza bogatiji likopenom, ipak se preporučuje konzumiranje svežih, celih paradajza kad god je to moguće.

 

Uticaj Paradajza Na Zdravlje

Evo nekoliko razloga za uživanje u ovo popularnom voću (povrću) i u kuvanom i u sirovom obliku:

1. Može smanjiti rizik od raka prostate

Likopen deluje na različite biohemijske procese koji pomažu u sprečavanju razvoja i širenja ćelija raka

 

2. Jača Zdravlje Srca

paradajz na viljušci
pixabay.com

Likopen u paradajzu deluje sinergistički sa drugim antioksidativnim vitaminima (poput vitamina A, E i C), pružajući kompleksne koristi za zdravlje srca.

 

3. Paradajz takođe sadrži kalijum, za koji je poznato da smanjuje krvni pritisak

 

4. Poboljšava Vid

Paradajz je odličan izvor vitamina A, tačnije, forme vitamina A povezanim sa zdravljem očiju. Lutein i Zeaksantin su dva oblika vitamina A za koja se zna da se nakupljaju u mrežnjači i sprečavaju degeneraciju povezanu sa starenjem. Konzumiranje Paradajza kao deo jela koja uključuju masnoće (kao što je salata sa maslinovim uljem) poboljšava apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima koji su ključni za dobar vid.

 

5. Pomoć Pri Sprečavanju Raka Kože

Iako sam paradajz nije dovoljan da spreči rak kože, uključivanje paradajza u vaš obrok može poboljšati otpornost vašeg tela na opasnosti od određenih vrsta sunčevih zraka.

 

6. Može Smanjiti Rizik od Komplikacija Dijabetesa

Paradajz je povezan sa antihiperglikemijskim efektima kod glodara, ali ne i kod ljudi. Ipak, paradajz je još uvek koristan ljudima koji imaju dijabetes. Pokazalo se da paradajz smanjuje oksidativni stres uzrokovan dijabetesom.

 

Alergije – Ako imate sezonsku alergiju na polen trave, može vam se javiti oralna alergija nakon jela paradajza. Simptomi mogu uključivati svrabež usta, ušiju, grla ili oticanje usana, usta, jezika i grla. Razgovarajte sa lekarom ako sumnjate da ste alergični na paradajz.

Neželjeni efekti – Paradajz je prirodno kiseo. Ako patite od refleksa kiseline ili žgaravice, možda ćete želeti da ograničite unos paradajza i proizvoda od paradajza

 

paradajz u ishrani
pixabay.com

Konzumiranje Paradajza

Paradajz se često koristi u salatama, supama, sosevima (poput guacamole-a), umacima, sokovima, čorbama… Takođe se konzumira sirov ili kuvan.

Da biste spremili paradajz, razmislite o umaku, grilovanju ili pečenju. Pečenje paradajza daje sočan, koncentrisan ukus i teksturu. Za pečenje začinite paradajz maslinovim uljem, belim lukom, crvenom paprikom i drugim biljem i začinima. Pečeni paradajz možete jesti samog ili ga koristiti za pire, za paradajz sos ili kao preliv za meso sa roštilja, pečeno meso, piletinu ili ribu.

Takođe možete da koristite paradajz za pravljenje jednostavnog sosa za špagete (bolonjeze). Začinite sos koliko želite, koristeći bosiljak, origano, peršun ili beli luk. Veliki paradajz se takođe možete napuniti mesom i pirinčem za simpatično jelo.

 

ZANIMLJIVOSTI – Paradajz i Genetički Inženjering

Zanimljivo je da je paradajz bio jedna od prvih kultura sa kojom se eksperimentisalo u oblasti Genetički Modifikovanih Organizama. Korišteno je ukrštanje gena sorte paradajza osetljivog na niske temperature sa genima ribe koja dobro podnosi hladnoću. U pitanju je bila riba Iverak (Platichthys flesus) iz severnog Atlantika čiji geni su odgovorni za podnošenje niskih temperatura. Tehnikama genskog inženjeringa ovi “antifriz” geni su ugrađeni u paradajz čime je produžena sezona gajenja ove kulture.

Danas ove sorte paradajza nema u komercijalnoj prodaji.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.