Šargarepa

Šargarepa (Daucus carota) je dvogodišnja biljka, narandzaste boje koja spada u jedno od najzdravijih povrća, jer sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka. Za ishranu se najčesće koristi njen koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani. Koren šargarepe se može koristiti u svežem stanju (samo se malo propere), kuvan, konterviran, tj kiseo, seckana suva, kao začin ….

Rod kojem pripada, obuhvata oko 60 vrsta, najpoznatije je ona koja se i najviše koristi, i koja ima veliki broj podvrsta. Šargarepe koje nisu narandzaste, već bele žute ili purpurne, nastaju veštačkim uzgajanjem u cilju proizvodnje i prodaje.

Narandzastu boju ima zahvaljujući karotenu, kojeg ni u jednom drugom povrću nema u tolikoj meri: što je šargarepa više narandzasta, to u sebi sadrži više karotena.

Poreklo vodi iz Avganistana ali zbog svoje važnosti u ishrani tokom vekova je proširena u sve delove sveta. Neki smatraju da joj je poreklo mediteran zbog postojanja velikog broja divljih šargarepa. U ishrani se, najčešće koristi koren koji poseduje mnogo hranjivih sastaojaka i vitamina i ima antibiotičko dejstvo. Pored toga se smatra da šargarepa ima ulogu čistača organizma i zbog toga se preporučuje njena česta upotraba u ishrani, bilo sirova ili termički obrađena.

Hranljivi sastojci

Od osnovnih hranljivih sastojaka šargarepa sadrži najviše ugljenih hidrata (8-9 odsto) od kojih i potiče njena velika energetska vrednost: 100 grama šargarepe ima 176 kJ ili 42 kcal. Uz to, bogata je mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom, kao i pektinima (oko 11 mg) i eteričnim uljima, pa se posebno preporučuje deci jer podstiče fizički razvoj, jača kosti i povećava otpornost od infekcija.

I da ih nabrojimo sve:

  • beta-karoten (bitan za stvaranje A vitamina, antioksidans za izoštreno pamćenje)
  • biljna vlakna (snižavaju povišen nivo holesterola u krvi)
  • vitamin C (jak antioksidans i odličan sastojak za jačanje imuniteta, sprečavanje prehlade i gripa, kao i detoksikaciju organizma, a pomaže organizmu pri apsorpciji gvožđa iz namirnica)
  • vitamin A (za vid, kožu i probavni sastav)
  • vitamin B (nervni sistem, zdravu kožu, muskularni tonus)
  • vitamin D (neophodan za razvoj i jačanje kostiju i zuba, ali i za rad mišića i nerava, jer omogućava organizmu pravilnu apsorpciju i razmenu kalcijuma i fosfora)
  • vitamin PP – Vitamin B3 (neophodan za metabolizam masti, ugljenih hidrata i amino kiselina)
  • vitamin H (učestvuje u metabolizmu masnoća)
  • gvožđe (sastojak hemoglobina, čija je uloga da transportuje kiseonik u krvi)
  • glutamin (igra kljucnu ulogu u metabolizmu mišica)
  • kalijum (snabdevanje mozga kiseonikom, pravilan rad srca)
  • kalcijum (jako bitan za razvoj kostiju)
  • kalcijum-pektat (smanjuje holesterol u krvi, takodje pospešuje izbacivanje vode iz organizma)
  • karotenoide (snažni antioksidansi koji pružaju zaštitu od bolesti srca i karcinoma)
  • ksantofile (Bitan je za funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu i za normalnu funkciju eritrocita)
  • likopen (antioksidans koji je bitan za rad srca i krvotoka)
  • natrijum (veoma bitan za izgradnju jakih kostiju i izbeljivanje zuba)
  • pektin (obara loš holesterol)
  • razgradiva vlakna (usporava apsorpciju šećera)
  • ugljene hidrate (koji su gorivo u pravom smislu te reči)
  • fosfor (oslobađa energiju iz hrane)
  • cink (pojačava imunitet, veoma bitan za funkcionisanje svih ćelija našeg tela)
  • eterično ulje

Sirovu šargarepu bi trebalo uzimati samo u obliku soka jer se on lakše vari, a hranljivi i lekoviti sastojci u njemu su još jače koncentrisani. Mnogi nutricionisti preporučuju prolećnu kuru sa sokom od šargarepe, koja oslobađa organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom hranom. Tri nedelje uzima se po 100 grama soka dnevno.

Šargarepa se u ishrani koristi: sirova (kao salata, cela, seckana na kolutiće ili rendana…), kuvana ili barena (supe, čorbe, jela bez mesa ili jela sa mesom), kao začin ili kao prilog drugim jelima.

Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, koristi se za dijetalnu ishranu, ali i za ishranu dece. Preporuka je da se pre korišćenja dobro opere i oljušti površinski sloj.

Lekovita svojstva
Lekovita svojstva šargarepe su brojna. Karoten blagotvorno deluje na kožu, naročito suvu, kao i lomljive nokte i kosu. Sprečava proliv kod beba i male dece. Blagotvorno deluje na rad jetre. Kaša od kuvane šargarepe je odlično sredstvo protiv zatvora. Sok od šargarepe otklanja višak kiseline u želucu..

Šargarepa u sebi sadrži dosta vitamina i minerala, a zbog antioksidanskog dejstva veoma povoljno deluje na organizam, pa se preporučuje protiv sledećih bolesti:

  • anemija
  • bolesti zuba
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • gojaznost
  • gorušica
  • gubitak apetita
  • depresija i stres
  • dečje gliste
  • dermatitis
  • ekcem i problemi sa kožom
  • za dobar vid
  • za brže zarastanje rana
  • za bolje sagorevanje masti u organizmu
  • imunodeficijencija
  • jačanje noktiju
  • kokošje slepilo
  • makularna degeneracija
  • oboljenja bubrega
  • održavanje moždanih funkcija
  • opekotine
  • osteoporoza
  • otklanjanje umora
  • povišena temperatura
  • povišen holesterol
  • prehlade i grip
  • problemi sa kosom
  • protiv kašlja (sok)
  • protiv kiseline u želucu
  • regulisanje varenja i protiv zatvora
  • regulisanje krvnog pritiska
  • regulisanje prekomerne težine
  • regulisanje metabolizma
  • sprečavanje raka
  • upala krajnika i glasnih žica
  • utiče na ten i boju kože
  • celulit
  • šećerna bolest
  • šlog

Ako hoćete da posadite šargarepu, evo par saveta:

1. Šargarepa se najčešće sadi u lejama. (a može se posaditi i u saksiji) Grabuljom odstranite veće grumenove i kamenje.
2. Ako imate pepela od drveta trebalo bi da ga dodate u leju.
3. Šargarepe bi trebalo saditi oko 10 dana pre poslednjeg predviđenog mraza u vašem području.
4. Napravite brazdu dubine 2 cm. Možete napraviti više brazdi, ali tako da razmak između njih najmanje 10 cm. Neki baštovani prave razmak između brazdi i do 30 cm.
5. Stavite seme u brazdu. Postavite po jedno zrno na svakih 1 do 2 cm. (u poljoprivrednoj apoteci se kupiti i na metar, sto dodatno olaksava sadjenje. Samo se otvori pakovanje i razvuce po brazdi)
6. Prekrite seme tankim slojem prosejanog treseta, a zatim prekrijte zemljom.
7. Pažljivo zalijte leju. Šargarepi prija vlažna zemlja, ali ne voli da ide na plivanje.
8. Postavite najlon preko leje. Najlon pričvrstite za drveni okvir leje ili ga pričvrstite kočićima direktno za zemlju. Najlon će obezbediti da leja bude topla i ubrzaće klijanje. Kada seme počne da klija uklonite najlon.
9. Počnite da rasađujete čim biljke postanu tolike da im postane tesno. Ovo je veoma važno zato što ako nemaju mesta šargarepe će biti manje i deformisane.
10. Kada ste izvršili rasađivanje stavite kompost, isitnjeno lišće ili iglice od bora.
11. Da bi ste odvratili štetočine, natapajte leju mešavinom vode i pepela jednom nedeljno.
12. Šargarepe su obično gotove za branje za oko 80 do 90 dana od sadnje. Najveće šargarepe se prepoznaju po tome što im je lišće najzelenije. Šargarepe su spremne za vađenje kada su oko 2 cm u prečniku.
13. Pre vađenja trebalo bi da dobro zalijete leju. Ovo će olakšati vađenje.
14. Postupak za vađenje: uhvatite šargarepu za lišće, dok vučete polako okrećite šargarepu u jednu i u drugu stranu. Ako se lišće otkine dok vadite preostaje vam da šargarepu izvadite ašovom.

Šargarepe mogu da opstanu više nedelja u zemlji, ali nemojte dozvoliti da ostane u zemlji predugo jer će početi da se suše.

Đubrite veštačkim đubrivom jednom ili dva puta tokom sezone rasta.
Između šargarepa, moguće je posaditi crni ili beli luk kako bi odbili štetočine.



Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.