Vitamin B5 – pantotenska kiselina

Reže povišeni kolesterol

Pantotensku kiselinu nekada su nazivali vitamin B5. Iako kosi ne može vratiti boju, “vitamin protiv sedenja” ipak potstiče pigmente u vlasima da proizvode dovoljo boje, potstiče i njihov rast, a pomaže i pri zaceljivanju rana.

Za što je neophodna?

U našem organizmu pretvara se u koenzim A, koji ima vitalnu ulogu u mnogim metaboličkim procesima – u razmjeni ugljenihhidrata, belančevina i masnih kiselina. Osim toga, koenzim A ima važnu ulogu u stvaranju steroida, skupine spojeva kojima pripadaju mnogi hormoni, vitamini i žučne kiseline.
Uz to, vitamin B5 zaustavlja povećanje nedostatka triglicerida i lošeg, LDL, kolesterola u krvi. Potstiče stvaranje enzima zaduženih za razlaganje masnoća u krvi i podupire delovanje vitamina E protiv sakupljanja kolesterola. Tako na više načina čuva zdravlje srca i arterija. Gradi i acetikolin, bez kojeg prijenos živčanih reakcija ne bi pravilno funkcionisalo, a potstiče i pokretljivost mišića. Pantotenska kiselina je važna i za stvaranje antitela koja štite sluzokožu usta, grla i disajnih puteva, pri prehladama. Njena koenzimska funkcija, kojom gradi vezivno tkivo i hrskavice, omogućuje našu pokretljivost bez koje bi udovi bili ukočeni. Ništa manje značajno nije ni njeno sudelovanje u ciklusu u kojem dobivamo energiju – kad je ne bi bilo, osećali bismo se kao da nas je netko isključio.

Ako ga ima premalo

Nedostatak pantotenske kiseline je redak jer je sadrže gotovo sve namirnice. Hranite se normalno i dovolje količine tog vitamina dolazi će same od sebe. Prvi znaci nedostatka opaženi u eksperimentalnoj grupi su glavobolja, umor, nenormalno lupanje srca, slabost i potištenost, proliv i slabiji imunitet.

Vitamin B5 u ishrani: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac

– lako se razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi se 55%, kuvanjem mesa 33%, zamrzavanjem se gubi 37 – 57%, a konzervisanjem 46 – 78% vitamina B5. Dečija hrana prerađena i pasirana obezbeđuje 25% potrebne količine vitamina B5;

Preporučene doze

muškarci – 4 – 7 mg/d

žene     – 4 – 7 mg/d

trudnoća i laktacija –  10,0 mg/d

od 2 meseca do 4 god. –  5,0 mg/d

4 god. i stariji – 10,0 mg/d

trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d

 

– nema podataka o postojanju toksične, odnosno smrtne doze;

– potrebe se udvostručavaju u slučaju: fizičkog rada, operacija, povreda i gastrointestinalnih infekcija;

– kontraindikovana je primena vitamina B5 kod hemofilije;

by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *