Vitamin B9 – folna kiselina

Neophodan trudnicama

Vitamin B9 poznatiji je kao folna kiselina. Samo zahvaljujući folnoj kiselini u žilama sazrijevaju crvene krvne stanice i nastaje sveža krv. Vitamin je topljiv u vodi, a njegovo je delovanje u telu raznoliko, i vrlo značajno

Za što je neophodna?

Najvažniji zadatak folne kiseline je deoba i izgradnja tkiva. Njen nedostatak stoga najviše pogađa tkivo s visokom stopom deobe, kao što su tkivo koštane srži, crevne sluzokože i mokraćnog i polnog trakta. Nakon što je aktivira vitamin B12, folna kiselina nadgleda sazrevanje crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži, pa pomanjkanje može izazvati anemiju.
Pomaže i pri stvaranju trombocita potrebnih za zgrušavanje krvi. Kako folna kiselina pomaže pri izgradnji i razgradnji mnogih belančevina, potiče stvaranje belih krvnih zrnaca, a one su preko potrebne za jačanje imunološkog sustava. Utiče i na plodnost: važna je za stvaranje nukleinskih kiselina, a time i za prenošenje naslednih informacija.

Ako ga ima premalo

Najviše strada krv, tj. crvena i bela krvna zrnca, kao što su ona u crevnoj sluzokoži ili urogenitalnom traktu. Posledice su određeni tipovi anemija, promene na sluzokoži usta, želuca i creva. Prvi znaci deficita mogu biti pečenje u upala jezika, proliv, poremećeni rast kose i promene na koži. Osim toga, česte su depresije i neke neurološke smetnje. Kod dece može doći do zastoja u razvoju te izostanka puberteta. Nedostatak folne kiseline vrlo je opasan za trudnice, kod kojih je najčešći. U teškim slučajevima nerođena beba može pretrpeti teška oštećenja, a može se roditi prerano ili čak mrtva.

Izvori folne kiseline

Lisnato zeleno povrće, kao što su spanac i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće, grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.

I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300 mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama, pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.