Vitamin D

Vitamin D pripada grupi vitamina rastvorljivih u mastima, prirodno je prisutan u vrlo malo namirnica, a uključuje više biološki aktivnih materija poznatih pod nazivom kalciferoli.

Najpoznatiji egzogeni oblici su ergokalciferol (vitamin D2) poreklom iz biljnih namirnica i holekalciferol (vitamin D3) iz namirnica životinjskog porekla. Endogeni vitamin D podrazumeva holekalciferol, koji je ljudski organizam sposoban da proizvede iz holesterola delovanjem sunčeve svetlosti (UVB zračenja). Međutim, svi ti oblici vitamina D moraju proći aktivaciju kroz dva stepena hidroksilacije, u jetri i bubrezima, gde konačno nastaje aktivni oblik – 1,25 dihidroksi holekalciferol.

Vitamin D je generičko ime za deset sterola, sa različitim stepenom antirahitičnog dejstva. Dva najvažnija su: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3).

Ljudski organizam može sintetisati provitamin D3 (7- dehydrocholesterol) i fotohemijski ga pretvoriti u vitamin D3 (holekalciferol), izlaganjem kože sa UV zracima (približno 165 nanometara). Za ovo je potrebno 3 – 4 dana. Vitamin D3 se zatim sekvencijalnom hidroksilacijom holekalciferola prevodi u jetri i bubrezima u aktivne metabolite: 25- hidroksiholekalciferol i 1,25- dihidroksiholekalciferol. 1,25- dihidroksiholekalciferol (1,25- (OH)2- D3) indukuje transport kalcijuma kroz crevnu sluznicu, tj. izaziva mobilizacilu kalcijuma iz kostiju. 25- hidroksiholekalciferol (25- OH- D3) nalazi se u mitohondrijama jetre, a 1,25- (OH)2- D3 nalazi se u bubrezima. 24,25- dihidroksiholekalciferol takođe se nalazi u bubrezima i on je aktivan u bubrežnom tubularnom mehanizmu za prenošenje kalcijuma i fosfora. Ukoliko je kalcijum u serumu normalan ili povišen inhibrana je sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak onda je stimulisana sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Na isti način u odnosu na kalcijum reaguje i 25- OH- D3 u jetri. U slučaju hronične bubrežne insuficijencije sinteza 1,25- (OH)2- D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvori u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona.

Vitamin D2 (ergokalciferol; kalciferol; viosterol). Aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola javlja se u biljnom carstvu (glavnice, kvasac). Provitamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D.

Struktura vitamina D3 jednaka je strukturi vitamina D2, samo što u bočnom položaju na mestu koje nosi broj 17 ima strukturu jednaku holesterolu.

Za osobe preko 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15 – 30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D.

 

Preporučene doze

muškarci – 400 I.u. vitamin D3

žene – 400 I.u. vitamin D3

trudnice, doilje,

odojčad i deca – 400 I.u. vitamin D3

 

muškarci – 5 – 10 mikrograma/d

žene – 5 – 10 mikrograma/d

trudnice i doilje – 10 – 15 mikrograma/d

– 1 mikrogram holekalciferola jednako je 40 I.u. vitamina D3;

– 100 I.u. odgovara 0,0025 mg vitamina D3;

– 1 I.u. holekalciferola odgovara 0,025 mikrograma ergokalciferola;

– prema Paulingu najveća dopuštena dnevna doza je preporučena (400 I.u.) dnevna doza;

– kod hiperparatireoidizma postoji preosetljivost na vitamin D i na doze niže od preporučenih;

– izuzetak predstavlja rahitis rezistentan na vitamin D kod koga se upotrebljavaju doze i pedeset puta veće od preporučenih. U slučaju ove bolesti pažljivo u toku terapije treba pratiti pojavu tirozinoze (tyrosinosis);

– kalcitriol je najaktivniji metabolit vitamina D3 koji se stvara u bubrezima od 25- hidroksiholekalciferola. Pospešuje resorpciju jona kalcijuma u digestivnom traktu. Alfakalcidol izomer je kalcitriola, koji se u jetri brzo konvertuje u kalcitriol;

– najbolje deluje u kombinaciji sa: vitaminom A, C, J, kalcijumom i fosforom;

 

Kada može doći do nedostatka vitamina D?

Nedostatak vitamina D može nastati kao posledica nedovoljnog unosa vitamina D udruženog sa minimalnim izlaganjem sunčevoj svetlosti, kod oštećenja jetre i bubrega (uneti oblici vitamina D ne mogu da se prevedu u biološki aktivni oblik – kalcitriol), kao posledica oboljenja digestivnog trakta, gde je smanjena apsorpcija hranljivih materija, kod alergije na mleko, laktozu i vegetarijanaca.

Da li se može uneti previše vitamina D?

U slučaju dugotrajne prekomerne upotrebe suplemenata vitamina D može doći do pojave hipervitaminoze D. Simptomi hipervitaminoze D uključuju: jaku žeđ, metalni ukus u ustima, slab apetit, gubitak telesne težine, umor.

Kome su potrebne povećane količine vitamina D?

Bebama i deci u periodu rasta i razvoja za izgradnju kostiju, zatim osobama preko 50 godina (smanjuje se sinteza vitamina D u koži), kao i osobama koje su malo izložene dnevnoj svetlosti.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin D?

Hormonski preparati estrogena, izoniazid i tiazidni diuretici mogu uticati na povećanje nivoa vitamina D u krvi. Antacidi, kalcijumski blokatori, holestiramin, orlistat, kao i neki antikonvulzivi mogu smanjiti nivo vitamina D, tokom duže primene.

Hipovitaminoza D – kod dece: osteomalacija (rahitis; engleska bolest)) ili infantilna tetanija. Ova deca su dugo hranjena na sisu i kod lekara se dovode obično pred kraj zime. Kod odraslih: osteomalacija. Kod obe dobne grupe razvija se: mišićna slabost, dijareja, nesanica, nervoza, a osim kostiju i zubi razmekšavaju.

Test: kalcijum i fosfor u serumu mogu biti normalni ili sniženi. Alkalna fosfataza u serumu je uglavnom povišena. Kalcijum u urinu je obično nizak.

Terapija: vitamin D2. Kod malapsorpcije i u slučaju bilijarne ciroze nije dovoljan povećan unos vitamina D;

– u slučaju hronične insuficijencije bubrega može se razviti renalna osteodistrofija. Tada se u terapiji primenjuje vitamin D3, a još su efikasniji njegovi metaboliti 25- hidroksi vitamin D3, 12- hidroksi D3, 1.25- dihidroksi D3 (calcitriol) u lečenju osteomalacije, ostitis fibroze i za ublažavanje miopatije. U slučaju predoziranja lako se razvija hiperkalcemija i kalcifikacija mekih tkiva;

– rahitis rezistentan na vitamin D sa hipofosfatemijom: kalcitriol;

– u terapiji osteoporoze (staračke, kortikosteroidi, antiinflamatorni lekovi). Lomovi kostiju, nakon pada, kod muškaraca posle 50- te god. i kod žena posle 45- te god. (postmenopauzalno; pad estrogena). Paralelno sa osteoporozom razvija se i miopatija usled manjka vitamina D (nije u pitanju inaktivitetna atrofija mišića). Terapijski se primenjuje: vitamin D2, kalcijum i vežbe;

– konjuktivitis;

– preporučuje se za zaštitu pluća u sredinama sa visokom gustinom smoga;

– kod karcinoma (rak) debelog creva ustanovljeno je postojanje manjka vitamina D. Karcinoma kože prvenstveno nastaje u sunčanim predelima, a rak debelog creva u manje sunčanim. U geografskim krajevima gde dominira rak kože manje je zastupljen rak debelog creva i obratno;

– terapija vitaminom D3 i ribljim uljem primenjuje se sa uspehom kod: hroničnog glomerulonefritisa, psorijaze i juvenilnog reumatoidnog artritisa. U terapiji ovih bolesti primenjuju se kao imunosuportivno sredstvo;

– riblje ulje smanjuje broj obolelih od koronarne srčane bolesti (antiagregacijono i hipolipidemičko delovanje);

– vitamin D2 primenjuje se i u slučaju tuberkuloze kože (10 mg jednom nedeljno);

– još se preporučuje za normalno funkcionisanje: nervnog sistema i tiroidne žlezde, za pravilno formiranje i održavanje: kostiju, zuba i kože;

– hipoparatireoidizam: kalcitriol;

Hipervitaminoza D – klinički se ispoljava: anoreksijom, neuobičajenom žeđu, bolovi u očima, parestezije, svrab kože, opstipacija (ređe proliv), povraćanje, često mokrenje, depresija, nesanica, zastoj u rastu, hipertenzija, ubrzana sedimentacija eritrocita. Hiperkalcemičke manifestacije mogu dovesti do metastatskih kalcifikacija u: parenhimatoznim organima (jetra, pluća, tiroidna žlezda, bubrezi (nefrokalcinoza)), želucu, krvnim sudovima, srčanim zaliscima itd.

Kod odojčadi produženo davanje 2.000 I.u., a kod odraslih: produženo davanje 5.000 I.u. ili 150.000 I.u. u toku dvadeset i četiri časa dovešće do hipervitaminoze D.

Test: kalcijum u serumu je viši od 2,62 mmol ili je viši od 11,5 mg/dl.

Terapija: prekinuti medicinski unos vitamina D. Prednizon dramatično smanjuje hiperkalcemiju nastalu usled intoksikacije vitamina D. Daju se: vitamin A, E i diuretik furosemid. Verapamil (antiaritmik) i phenobarbiton (antiepileptik) daju se po potrebi;

– keratopatija u obliku trake spada u moguća neželjena dejstva vitamina D na oku;

– u slučaju idiopatske hiperkalcemije uvek treba isključiti hipervitaminozu D.

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.