Vitamin K

Vitamin K je poznat kao koagulacijski (K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim hemoragičnim bolestima.

Hemijska struktura vitamina K

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u vodi i pod uticajem svetlosti se raspadaju.

Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Dejstvo Vitamina K

Vitamin K je pokretač celog procesa zgrušavanja krvi čim dođe do krvarenja. Bez njega bi zaustavljanje krvarenja bilo nemoguće. Pored toga, ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju tako što pomaže usvajanje kalcijuma u kostima. Smatra se da može imati ulogu u prevenciji raka, bolesti srca i da smanji nivo holesterola u krvi.

 

Hipovitaminoza – manjak vitamina K

Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.

Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.

 Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)

U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.

Hipervitaminoza – višak vitamina K

Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.

Dnevne potrebe  vitamina K

Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.

Količina dnevnog unosa vitamina K nije precizno utvrđena. Stručnjaci smatraju da je adekvatan unos vitamina K za bebe 2 µg na dan, a za odrasle: žene 90 µg, muškarci 120 µg na dan.

Suplemente vitamina K treba uzimati uz obroke radi bolje apsorpcije.

Nedostatak vitamina K je retka pojava čak i kada ga nema dovoljno u hrani, jer organizam sam proizvodi najveći deo potrebne pottrebne količine. Nedostatak se javlja kod osoba obolelih od bolesti jetre ili creva koje ometaju apsorpciju masti. Dugotrajna upotreba antibiotika narušava crevnu floru i tako može da smanji nivo vitamina K u organizmu.

Nisu poznata toksična dejstva prevelikih količina vitamina K. Ipak, velike količine mogu biti opasne ako uzimate antikoagulanse.

Vitamin K u hrani: kupus, kelj, blitva, brokoli, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), list pitomog i divljeg kestena, jelove iglice, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soja, mrkva, krompir, svinjska džigerica (i masti koja je dobijena iz svinjske jetre), drob domaćih životinja, biljna ulja (polunezasićenim uljima), ribljem ulju, u brašnu dobijenom od riba koje su počele truliti, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance, crni šećerni sirup od melase, morska trava, alge

Ukoliko vam se svidelo procitano, podelite nas :) Hvala
by

9 Comments


  1. // Reply

    Postovanje,
    imam 64 god i bolujem od aritmije i visokog pritiska 150-90, u novemru radjena mi je DC karidoinverizja koja mi je pmogla da se vratim u ritam .Terapija mi je farin po semi ,propafen,prexanil comb, conconr , da napomenem da vise od godinu dana pijem farin i trebam da odrzavam izmegu 2-3 IRN ,nikada mi niej bio 3 uvek ispod 2 .Juce sam radila IRN i bio mi 1.10 predhodni 1.89 mnogo sam se uplasila a redovno pijem lek pred savanje u isto vreme.Molim za pomoc.
    UNAPRED HVALA


  2. // Reply

    ZIVIS NA LEKOVIMA! ZATO PRONADJI SEBE U PRIRODNOJ ISHRANI:CIJA SEME,SEME OD KONOPLJE, VOCE I POVRCE,KOKOSOVO ULJE, ULJE OD GROZDJA,ZACINI-TURMERIK,CAJEVI,VALERIJAN KOREN,ASWAGANDA -INDIA,KAMILICA,LAVANDA,SIPAK..
    HODANJE 5-10KM DNEVNO, LAGANO,PA BRZE. NE JEDI SLANO-BELU SO,NE CRVENO MESO I KOKOSIJE AKO NIJE BIOLOSKO. STO VISE PITI VODE 2-3 LITARA DNEVNO. PROBAJ DA SE NE SEKIRAS! UVEK UZMI 1/2-1 TABLETICU LEXAURINA.SPAVAJ NAJMANJE 6 SATI,I DANJU AKO TREBAS! OVAKO SAM JA PROMENIO SVOJ ZIVOT.


  3. // Reply

    ZA OBARANJE VISOKOG KRVNOG PRITISKA UPOTREBITE HIBISKUS CAJ,NAJBOLJI SA JAMAJKE! ZA 10 DANA 3 PUTA DNEVNO PO SOLJA, OBORICE NA 140-85!!!!


  4. // Reply

    Farin je veoma ozbiljan lek, obavezno uvek posle irn analize krvi(a trebalo bi da je radite sto cesce, ako vam varira) javljajte se lekaru kako bi vam korigovao dozu Farina, zato se i radi test, ako treba radite test na 7 dana, kako bi bili sigurni u vrednosti, te preporucenu dozu. Ali morate znati da se Farin uvek mora korigovati u skladu sa IRN rezultatom. S obzirom da je namenjen razbijanju trombova (antikoagulans), bilo bi suludo poslusati savete koje vam daju ljudi koji nisu strucni, Farin mora da nadgleda i da dozira i koriguje vas lekar. Takodje ishrana je veoma bitna, zelenis, brusnica, kopriva, kantarion su strogo zabranjeni…uz nabrojano u tekstu koje ne bi trebalo da se unosi u vecim kolicinama.
    Dakle zdrav zivot, ishrana, setnja itd…su naravno nezamenljivi, medjutim, sa ozbiljnim lekovima nema sale. Nikada necu razumeti ljude koji tako olako savetuju druge da prekinu sa terapijom ili serviraju pricu kako trava moze da zameni sve lekove, a da nemaju predstavu koja je bolest, sta radi lek itd…
    Inace ovde sam iz istog razloga, otac koristi lek i takodje mu vrednosti variraju, te sam dosla da proverim koje to namirnice sadrze Vitamin K, jer on nikako ne ide sa ovim lekom. Na primer ja sam u startu pogresila jer sam mu davala avokado, kupus, spanac i caj od koprive…bio je u bolnici, pa sam mislila da popravi krvnu sliku…eto zasto uvek treba procitati uputstvo za koriscenje leka….sve najbolje vam zelim!


  5. // Reply

    koju ishranu preporučujete sa niskim INR – om.Hvala , Pozdrav


  6. // Reply

    koje namernice smem da koristim jer imaam aritmiju i INR mi često varira ,pijem sinkum ili acenokumarol kao antikoagulansku treapiju


  7. // Reply

    NESMIJEM JESTI HRANU KOJA IMA VITAMIN K.
    NAPISETI MI STA SMIJEM JESTI OD VOCA I POVRCA A DA NEMA VITAMIN K


  8. // Reply

    MIO NELUPETAJ MOLIM TE O PRIRODNOJ ISHRANI I UPOTREBI OVAKO JAKOG LEKA KAO STO JE FARIN.VIDI SE DA NEZNAS NISTA O ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI ZATO BIH TE ZAMOLIO DA SVOJE MISLJENJE O ZDRAVOJ ISHRANI I OVOJ TERAPIJI OSTAVIS ZA SEBE. HVALA.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *